Tim istraživača s Tehničkog fakulteta u Čačku izračunao je da bi Srbija godišnje uštedela 18,14 miliona evra kroz smanjenu potrošnju električne energije, ukoliko bi svaka kuća samo jednu klasičnu sijalicu zamenila štedljivom, fluorescentnom sijalicom koja daje svetlost istog intenziteta.
Profesori dr Radojka Krneta, dr Danilo Stojanović, dr Miroslav Bjekić i dr Slobodan Đukić došli su do tog podatka tokom rada na „Projektovanju primene propisa EU o energetskoj efikasnosti kućnih aparata”, koji je podržalo Ministarstvo za nauku u srpskoj vladi.
Dok se svet s posebnom posvećenošću okrenuo štednji energije, srpsko domaćinstvo i dalje troši više struje nego prosečan domaćin u Evropskoj uniji. Električna energija u nas je jeftinija nego drugde pa otuda i pogodna za grejanje, kućni aparati u osnovi su rasipnički kao i navike potrošača, ali će se i naš čovek pre ili kasnije suočiti sa obavezom da se menja.
Mogućne uštede u tom novom dobu izračunate su na temelju podataka da Srbija ima 2,52 miliona domaćinstava i svako potroši 5,63 megavata sati godišnje, od čega 788 kilovat-sati za osvetljenje. Da bi se pokazale moguće uštede, zamišljena su dva scenarija: po prvom bi se u svakoj kući jedna klasična sijalica od 100 vati zamenila štedljivom, kompaktnom fluorescentnom sijalicom (KFS) od 20 vati, dok po drugom u prosečnoj godišnjoj potrošnji za osvetljenje štedljive sijalice učestvuju s 25 odsto. U prvom slučaju godišnja ušteda u novcu bila bi 7,2, u drugom 8,8 evra.
– Planirana je izgradnja hidroelektrana na Drini, „Buk Bijela” i „Foča”, proizvodile bi ukupno 550 gigavat-sati, a podizanje bi koštalo oko trista miliona evra. Po prvom scenariju, ušteda bi bila 67, po drugom čak 88 odsto njihove proizvodnje – kaže dr Danilo Stojanović za „Politiku”.
Klasične sijalice sa užarenim vlaknom patentirali su 1878. godine Tomas Edison i Džozef Vilson Svam i one još dominiraju domaćinstvima u čitavom svetu. Radni vek im je do 1.000 sati i od sve potrošene energije samo pet odsto pretvaraju u svetlost. S druge strane, KFS troše od 20 do 25 odsto struje manje za isti nivo svetlosti, a radni vek im je od 5.000 do 25.000 sati. Uprkos visokoj kupovnoj ceni KFS na našem tržištu (tri do četiri evra), troškovi u eksploataciji su oko pet puta manji od troškova klasičnih sijalica.
Australija je februara 2007. godine zabranila upotrebu klasičnih svetiljki, Englezi će morati da ih skinu do 2011, SAD su objavile zabranu upotrebe u dve faze. Kuba je prva u svetu (2006–2007) zamenila sve klasične sijalice, van zakona stavila i upotrebu i proizvodnju.
– Ministri energetike EU predložili su Evropskoj komisiji da se fazno zabrane energetski neefikasne klasične sijalice i svake godine iz prodaje povlače svetiljke određene snage, počev od najvećih (100 vati). Ovim zamenom, građanima EU ostaje isti kvalitet svetla, ali uz uštedu energije i novca i smanjenu emisiju ugljen-dioksida. Procena je da bi time države EU godišnje uštedele između pet i deset milijardi evra – veli dr Stojanović.
Srbija danas nema tradiciju, ali ni zakonski osnov za politiku energetske efikasnosti kućnih aparata. Istraživači iz Čačka predlažu da se to nadomesti pravilnikom kojim se uvodi obaveza stavljanja nalepnica na štedljive kućne aparate na našem tržištu, što je danas praksa u 85 zemalja. Tome bi sledio niz velikih promena jer se na putu pristupa Evropskoj uniji podrazumeva prihvatanje njenog zakonodavstva, dakle i zabrana klasičnih sijalica.
Stojanović predlaže da EPS, kao pilot projekat, besplatno podeli jednu ili dve KFS svim domaćinstvima na području „Elektrodistribucije” u Čačku radi zamene klasičnih sijalica i da posle jedne godine uporedi rezultate u potrošnji. Čak bi i besplatna podela po jedne KFS svim kućama u Srbiji (što vredi devet miliona evra) Elektroprivredu koštala dva puta manje od samo jednogodišnje uštede u potrošnji struje.
Prijem 
Latest images 
Registruj se 
