tolkinov rečnik

Angmar

Veščevo kraljevstvo Angmar u severnom delu Maglenih Planina uzdiglo se u 1300. godini Trećcg Doba Sunca. Njegova prestonica bio je Karn Dum, a naseljavali su ga Orci i varvarski Brđani Etenskih močvara. Njegov vladar se zvao Veštac-kralj od Angmara, ali to je u stvari bio Gospodar Nazgula i glavni sluga Saurona, Mračnog Gospodara. Veštac-kralj je vladao skoro 700 godina i stalno ratovao protiv Dunedainskog Kraljevstva severa u Arnoru. Arnor je konačno razoren godine 1974, a 1975. udružena vojska Ljudi Gondora i Vilenjaka porazila je vojsku Vešca-kralja u Bici kod Fornosta, a zatim nastavila, dok nije opustošila celo kraljevstvo Angmar.

Ankalagon

Zmaj od Angbanda. Ankalagon je bio prvi i najveći od Krilatih Zmajeva. Nazvan Ankalagon Crni, odgajen je u Jamama Angbanda od strane Morgota Mračnog Neprijatelja u Prvom Dobu Sunca. Samo njegovo ime značilo je "nasrćuće čeljusti" i kad je po prvi put pušten u svet u Velikoj Bici njegovo ogromno oblič je je zaklonilo svetlost sunca. Izvesno vreme izgledalo je kao da će Ankalagon i njegove legije Krilatih Vatrenih zmajeva nadvladati Valare, ali su u kritičnom trenutku divovski Orlovi i Earendil Moreplovac u svom čarobnom letećem brodu stupili u boj i ubili Ankalagona Crnog. Zmajeva težina bila je toliko velika da su, kada je pao, kule Tangorodrima razorene, a ogromne Jame Angbanda su se smrskale pod njim.

Apanonar

Kad se sunce prvi put uzdiglo na Ardi i njegova svetlost zasjala u zemIji Hildorien u istočnoj Srednjoj Zemlji, pojavila se rasa smrtnih bića. Bila je to rasa Ljudi koji su takođe nazvani Apanonar, što znači "posle-rođeni", jer nisu bili prvi narod koji govori koji je došao na Ardu. Vilenjaci, Patuljci, Enti i opake rase Orka i Trola bili su na Svetu već mnogo Doba pre no što su stigli Ljudi.

Aragorn I

Dunedainski poglavica Arnora. Pošto je Veštac-kralj Angmara uništio Severno Kraljevstvo Dunedaina godine 1974. Trećeg Doba, naslednici ovog izgubljenog kraljevstva bili su odonda poznati kao Poglavari Dunedaina, a bilo ih je šesnaest. Peti je bio Aragorn I. Malo je zabeleženo o tim mračnim danima, izuzev da su ga, pošto je vladao osam godina kao Poglavar, 2327. ubili vukovi u Erijadoru.

Aragorn II

Dunedainski poglavar Arnora. U vreme Rata Prstena, Aragorn II bio je šesnaesti i poslednji poglavar Dunedaina. Rođen je godine 2931. Trećeg Doba, a podizao ga je Elrond Poluvilenjak u Rivendelu. Kad je Aragornu bilo dvadesel godina upoznao se s Elrondovom ćerkom Aruenom, i ovaj par se zaljubio jedno u drugo. Medutim, Elrond nije hteo da dozvoli ovaj brak dok Aragorn ne postane zakoniti kralj Arnora i Gondora. Da bi ovo ostvario, Aragorn je putovao nadaleko i borio se za prava Slobodnih Naroda. Išao je pod mnogim imenima: Tengel, Ehtelion, Torongil, Vilinkamen, Elesar i Strajder (Krakatilo). Kao gospodar Dunedaina, Ara-gorn je bio blagosloven životnim vekom trostruko dužim od drugih Ljudi. 2956. sreo je Gandalfa Čarobnjaka i oni su postali prijatelji i saveznici. 3018. došao je u Bri gde se upoznao s Hobitom Nosiocem Prstena, Frodorn Baginsom, i u Rivendelu je postao jedan od Družine Prstena. Pošto je Gandalf stradao od Balroga u Moriji, Aragorn je postao vođa Družine. U ratu Prstena Aragorn je igrao istaknutu ulogu u razbijanju i teranju u beg Sauronove vojske kod Rogburga. On je komandovao Mrtvim Ljudima Dunheroa i zarobio flotu kod Pelargira. Njegov dolazak s novim saveznicima u Bici na Pelenorskim poljima spasao je Gondor, i on je zapovedao Vojskom Zapada kod Crne Kapije Mordora. Posle rata je Aragorn postao Kralj Elesar ("Vilinkamen") Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva i oženio se Aruenom. Tokom sledećeg veka njegove vladavine, Aragorn je proširio svoje kraljevstvo do najzapadnijih predela Srednje Zemlje. Sa Aruenom je imao nekoliko kćeri i jednog sina, Eldariona. Posle Aragornove smrti 120. godine Četvrtog Doba njegov sin je postao kralj Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva i vladao dugo i uspešno.

Aratari

Među Silama Arde su Valari, osmoro se zovu Aratar, "uzvišeni". Njihova moć nadaleko premašuje moć svih ostalih u Neumirućim Zemljama. Aratari su: Manve, Kralj Vetra i Varda, Kraljica Zvezda, koji oboje žive na Tanikvetilu u Ilmarinu, "kući visokog vazduha". Drugo dvoje, zvanih Aule Kovač i Mandos Čitač Sudbine, žive u holovima ispod zemlje, dok Javana, koja je Kraljica Zemlje, i Orome, Gospodar Šume, žive na otvorenom. Sledeći je Ulmo, Gospodar Voda, koji naseljava mora. Poslednji Aratar je Niena Naricaljka, čiji je dom velika kuća na zapadu sa koje ona gleda na Vrata Noći.

Arda

Visokovilenjačko ime za ceo svet onakav kako ga je Iluvatar zamislio i Valari oblikovali. On je uključivao i smrtne predele Srednje Zemlje i besmrtno kraljevstvo Neumirućih Zemalja.

Argonati

Bukvalno "kraljevski kamenovi", ali takođe zvani Kapije Kraljeva ili Kapije Gondora, Argonati su bili par

Ariena

Maja, čuvarka Sunca. Sjajna Ariena bila je Maja, devičanski duh vatre, koja je nekad služila Vanu Večno mladu u vrtovima Valinora. Međutim, posle uništenja Drveća Svetlosti, Ariena je uzela jedini preostali plod Zlatnog Drveta i, u barci koju je iskovao Aule Kovač, nosila ga preko nebesa. Kao čuvarka i zaštitnica Sunca, Ariena je najomiljenija od svih duhova Majara među Smrtnim Ljudima.

Armenelos

Glavni grad Numenora, Armenelos je podignut na padinama Menel-tarme, najviše planine ostrvskog kraljevstva. Ponekadje nazivan i Armcnelos Zlatni, a u njemu se nalazio dvor kraljeva Numenora i mnogi od najlepših numenorskih hramova. Ovde je Sauron doveden u lancima i, iskoristivši svoju podmuklu zlobu, zaveo je i iskvario kralja, izazivajući propast Numenora.

Arnor

Arnor je osnovao godine 3320. Drugog Doba Sunca Elendil Numenorejac, i bilo je to prvo kraljevstvo Dunedaina na Srednjoj Zemlji. Elendil je vladao u Arnoru kao Uzvišeni kralj Dunedaina, ali je poslao svoje sinove na jug da osnuju Gondor, kraljevstvo Dunedaina juga. Arnorova prva prestonica bio je Anuminas, na obalama jezera Evendim; do 861. Fornost je postao njegov najvažniji grad i prestonica. Te godine Arnor su na tri kraljevstva - Artedain, Kardolan i Rudaur - podelila tri sina Earendura, njegovog desetog kralja. Godine 1300. na severoistoku Arnora uzdiglo se zlo veštičje kraljevstvo Angmar. Tokom skoro sedam stotina godina Gospodar Nazgula, koji je bio poznat samo kao veštac-kralj, ratovao je protiv Dunedaina Arnora. Do 1409. kraljevstva Kardolan i Rudaur su uništena, ali Dunedaini Artedaina su nastavili da se bore sledećih šest vekova. Konačno, godine 1974, Artedian su opustošile legije Orka i varvarske horde Vešca-kralja. lako je loza njegovih kraljeva ostala neprekinuta u raštrkanim ostacima njegovog naroda, kraljevstvo Arnor je prestalo da postoji. Tek posle samog kraja Rata Prstena, kad je Aragorn, poslednji Poglavar, postao Uzvišeni Kralj svih Dunedaina, Arnor je povratio i ponovo uspostavio svoju nekadašnju moć i slavu.

Aruena

Vilinska princeza Rivendela. Aruena je bila ćerka Elronda Poluvilenjaka i Kraljice Kelebrijane. Rođena godine 241. Trećeg Doba Sunca, smatrana je najvećom lepoticom svog doba. Vilenjaci su je znali kao Večernju Zvezdu, a Ljudi često zvali Undomjela, ili "večernja deva". Skoro tri hiIjade godina ona je živela u Rivendelu i Lotlorijenu. 2951. srela se sa Aragornom, naslednikom Dunedainskih kraljevstava, i zaljubila se u njega. 2980. oni su se zaručili, ali Elrond je zabranio ovaj brak dok Aragorn ne postane kralj. Aragornovi podvizi u Ratu Prstena kao rezultat su imali ispunjenje Elrondovih uslova, i Aruena je postala Aragornova kraljica. Za Aruenu je to predstavljalo hrabar izbor, jer je tim brakom odabrala da podeli sudbinu konačnosti svih smrtnika.
Aruena Vilinska pnnceza Rivendela, Elrondova kćer jedinica, i najveća lepotica svog vremena. Verivši se za smrtnog poglavara Aragoma II, postalaje njegova kraljica kad je krunisan za Kralja Elesara. Rodila je Aragornu nekoliko kćeri i jednog sina, i oni su vladali srećno i uspešno sve do Aragornove smrti, godine 120. Četvrtog Doba. Sledeće godine Aruena se vratila u Lotlorijen gde je odabrala da umre na Kerin Amrotu, na mestu gde su se ona i Aragorn nekada venčali.

Asea Aranion

Iz zemlje Numenorejaca, biljka čarobnih isceliteljskih moći stigla je u Srednju Zemlju. Na visokovilenjačkom jeziku ova biljka je nazvana Asea Aranion, "list kraljeva", zbog posebnih moći koje je posedovala u rukama kraljeva Numenora. Uobičajenije vilinska nauka je koristila sindarinsko ime Atelas, na svakodnevnom vestronskom jeziku Ljudi zvala se Kraljolist.

Atanatari

Od rase Ljudi bilo je onih koji su, u Prvom Dobu Sunca, pošli sa istoka Srednje Zemlje, otišli na zapad i sever i došli u kraljevstvo Belerijand gde su živeli Noldorski i Sindarski Vilenjaci. Noldori su nazvali te Ljude Atanatari, "očevi Ljudi", mada je češće to ime preuzimalo sindarski oblik koji je glasio Edaini.
Ovi Ljudi su naučili velike veštine od mudrih Vilenjaka koji su nedavno bili došli iz Amana, Zemlje Svetlosti, a njih su podučavale Sile Arde, Valari i Majari, kojih su se Ljudi veoma plašili i poštovali ih kao bogove.
Tako su Atanatari zaisla bili očevi svoje rase, jer iako su kasnije drugi Ljudi dolazili sa istoka, gde su naučili mnogo od Tamnih Vilenjaka tih predela, njihovo znanje bilo je ništavno u poređenju sa onim što su naučili Atanatari od Kalakvendija. Iz tog razloga Atanatari su bili određeni da postanu učitelji celog svog naroda u Dobima Sunca koja će uslediti. Mnogo toga što se ubrajalo u veliko i uzvišeno u svim Ljudima ima svoj izvor u ovim precima.

Atani

Od svih Ljudi u Prvom Dobu Sunca najmoćniji su bili Atani od Tri Kuće Vilin-prijatelja koji su živeii u Belerijandu. Čak i po merilima Eldara, podvizi ovih smrtnika za vreme Rata Dragulja bili su veliki. Mnogo od toga je ispričano u "Kventa Silmarilionu", kako je Hurin ubio sedamdeset Trolova i izdržao mučenja Morgotova, kako je Hurin ubio Glaurunga, Oca Zmajeva, kako je Beren isekao Silmaril iz Morgotove krune, i kako je Earendil Moreplovac plovio nebom u svom brodu s draguljima. A preko Atanija Ljudi su se prvi put oplemenili mešanjem s vilinskom krvi, jer se tri puta u Prvom Dobu po jedan velikaš Atanija venčao s Vilinprincezom: Beren se venčao s Lutije-nom, Tuor se venčao s Idrilom i Earendil se venčao s Elvingom. Tako su Atani bili najplemenitiji i najjači od Ljudi, koji su stvarali moćna kraljevstva, i podučavali mnogo čemu što su naučili od Vilenjaka svoje potomke i neznatnije Ljude koji su došli kasnije.
Medutim, ime Atani su Ljudima Tri Kuće samo na kratko dali Noldori.
Njegovo pravo značenje je "Drugo-rođeni", kako se zvala cela rasa smrtnika koji su se pojavili na istoku Srednje Zemlje. Jer kao što su Vilenjaci, koji su došli na svet u vreme Ponovnog paljenja Zvezda, nazvani Prvorođeni, tako su Ljudi, koji su došli u vreme Uzdizanja Sunca, nazvani Drugorođeni - Atani.
S vremenom, međutim, ime Atani je potpuno iščezlo, jer kvenijski jezik noldorskih Vilenjaka nije bio u širokoj upotrebi u Smrtnim Zemljama. Ljudi od Tri Kuće postali su Edaini na uobičajenijem sindarskom jeziku Sivih Vilenjaka, i pod tim imenom je ispričan veći deo priča o ovim Ijudima u izgubljenim zemljama Belerijanda.

Atelas

Među mnogim pričama u "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe" zabeležen je deo sivovilenjačkog stiha koji se odnosi na lekovitu biljku Atelas. Značenje stiha se s prohujalim Dobima izgubilo i postalo nerazumljivo za sve, osim za najmudrije od Ljudi, iako je do vremena Rata Prstena ona ostala narodni lek za lakše telesne boljke.
U strašnim danima tog rata Aragorn, sin Aratornov, koji je bio pravi potomak kraljeva Numenora odakle je poticaia ta čarobna šumska biljka, stigao je u kraljevstvo Gondor. Pripoveda se u pričama da je Aragorn,koji je imao isceliteljske ruke tih kraljeva, smrvio dugolistu biljku i bacio je u kazane kipuće vode i oslobodio njenu istinsku moć. Miomiris voćnjaka, hladnoća planinskog snega i svetlost drhtave zvezde prodirali su u mračne sobe gde su ležale žrtve zatrovanih rana i crne magije, sve dok se oni nisu ponovo pokrenuli oživevši i podmladivši se, a dugačak trans koji ih je držao pod svojim uticajem se prekinuo pre no što je stigao da ih dovede do nesrećne smrti.
Tako su Atelas Ljudi nazvali KraIjolist, "list kraljeva", a to što ga je upotrebio jedan istinski kralj Numenora bio je znak da će uskoro doći kraj najvećem zlu, Mordoru, koji je bio pretnja svima koji su naseljavali Srednju Zemlju.

Aule

Valar zvani "Kovač", ali takođe zvan Tvorac Planina, jer Aule je učinio više od svih Valara u Oblikovanju Arde. On je načinio Svetiljke Valara i iskovao barke koje drže Sunce i Mesec. Aule je majstor svih zanata i izumitelj svih metala i dragog kamenja. Među Patuljcima je poznat kao Ma-hal, što znači "Tvorac", jer je on bio taj koji je začeo i oblikovao njihovu rasu iz zemlje i kamena, koji je naučio noldorske Vilenjake pravljenju dragulja i klesanju kamena. Kuće Auleove se nalaze u centralnom Vali-noru. Njegova supruga je Javana Plodonosna.

Avalone

Pristanište i grad telerskih Morskih Vilenjaka na Samotnom Ostrvu Tol Ereseji u Zalivu Eldamar. Tu su tokom Trećeg Doba Zvezda Teleri prvo naučili da grade brodove i iz tog pristaništa su isplovili najzad do obala Eldamara u Neumirućim Zemljama. Za vreme Drugog Doba Sunca iz svetiljkama obasjanih kejova Avalonea Morski Vilenjaci su najčešće plovili do zemlje Numenor sa svojim mnogobrojnim darovima i blagoslovima koji su tako obogatili živote smrtnika tog blagoslovenog kraljevstva. Tvrdilo se da je sa najvišeg vrha Numenora oštro oko moglo da vidi blistave svetlosti tog grada i golemi beli toranj u njegovom središtu.

Avari

U Vreme Buđenja svi Vilenjaci su živeli na istoku Srednje Zemlje pokraj Orokarnija, Planina Istoka, na obali Helkara, Unutrašnjeg Mora. Ali s vremenom su stigli pozivi Valara i svi Vilenjaci su morali da načine izbor između zvezdane svetlosti i obećanja zemlje večne svetlosti. Oni koji su izabrali večno svetlo i krenuli na Veliko Putovanje nazvani su Eldari, dok su oni koji su ostali nazvani Avari, "nevoljni".
Avari su postali manje moćan narod, jer je njihova zemlja postala varvarska, s Mračnim Silama i zlim rasama, i tako su se Vilenjaci krili i nestajali. Oni su postajali kao seni i duhovi koje smrtne oči nisu mogle da opaze. Živeli su uvek blizu šumovitih predela, nisu gradili gradove i nisu imali kraljeve. Kasnije, u godinama Sunca, Avari su nazvani Šumski Vilenjaci i neki od njih su odlutali na zapad uključivši se u velike događaje svoje eldarske sabraće pod kojima su napredovali i jačali neko vreme pre no što su ponovo iščileli.

Avatar

Južni deo kontinenta Aman u Neumirućim Zemljama koji je ležao između Pelori Planina i Mora. Avatar znači "senke", jer to je zaisla bio mračan, hladan pustinjski predeo. U toj zemlji senki živela je Ungolijant, Veliki Pauk, dok je nije pozvao zli Melkor i ona izašla i uništila Drveće Vaiara.

Azagal

Patuljački kralj Belegosta. Tokom Doba Zvezdane svetlosti i Prvog Doba Sunca kraljevstvo Kralja Azagala u Plavim Planinama Belerijanda bilo je čuveno po kovanju najfinijih sečiva od čelika i najboljeg patuljačkog oklopa-pancira koji je svet ikada video. To oružje je stavljeno na probu za vreme strašne Bitke Nebrojenih Suza kada su jedino Azagalovi Patuljci mogli da izdrže oganj vatre Zmajeva. Samo hrabrost i snaga Kralja Azagala naterala je Zmajeve da se povuku. Jer iako ga je to koštalo života, Azagal je mačem probo duboko trbuh Glaurunga, Oca Zmajeva, i prisilio ga da se povuče sa bojnog polja.

Azanulbizar

Nekad svetli prolaz kojije vodio kroz kapije Kazad-duma napolje zvao se Azanulbizar. Od razaranja Patuljačkog kraljevstva, u rukama Balroga, prolaz je, zajedno sa kraljevstvom (kasnije nazvanim Morija), pretrpeo mnoga zla. Nekad lep i svet, bio je izvor Srebropute Reke i u njemu je bilo Jezece Ogledalo, jezero vizije i proročanstva. Pred kraj Trećeg Doba Sunca to je bilo mračno i preteće mesto kojem su vladale zle sile, a godine 2799. poprište konačnog krvavog sukoba u Ratu Patuljaka i Orka. Od Ljudi zvano Dimril Dol, do doba Družine Prstena postala je to pusto-poljina, tampon između Morije i Zlatne Šume Lotlorijen. Družina Prstena putovala je kroz Azanulbizar na svom putu do Vilinskog utočišta u Šumi Lotlorijen.

Azog

Orčki kralj Morije. Azog je vladao hordama unutar starog patuljačkog kraljevstva Morije. Bio je posebno veliki i omražen Ork, moguće jedan od Uruk-haja, rase vojničkih Orka. On je bio odgovoran za ubistvo i sakaćenje patuljačkog kralja Trora 2790. godine Trećeg Doba. Azogovo ubistvo Trora je dovelo do krvavog rata Paluljaka i Orka, i 2799. do konačnog boja Bitke od Azanulbizara u kome su Orci satrti. Da bi se osvetio za sakaćenje Trora, Dain Gvozdenstopa je Azogu odrubio glavu, koja je nabijena na kolac.

Balar

U svom postanku, ostrvo Balar bilo je deo Tol Ereseje, plovećeg ostrva koje je bilo brod Ulmoa, Gospodara Okeana, koji ga je koristio da odvede Telere u Neumiruće Zemlje. Međutim, u Zalivu Balar, kod obale Belerijanda, ostrvo se nasukalo. i taj deo koji se zvao Balar se odlomio i zaostao. Balar je bio omiljen kod sluge Ulmovog, Osea, Gospodara Talasa, a njegove obale su bile čuvene po tome što su bile bogate biserima. Ostrvo je postalo deo oblasti pod vlašću Kirdana i Falatrima, i za vreme Ratova Belerijanda postalo je utočište, najpre Sindara, a onda i Noldora pod Gil-galadom. Veruje se da je na kraju Rata besnih na kraju Prvog Doba Sunca Balar, zajedno sa ostatkom Belerijanda, potonuo u more.


Balin

Patuljak Torina i Družine. Balin je rođen u Kraljevstvu pod Planinom u Ereboru 2763. Ali 2770. Šmaug Zmaj je isterao odatle ceo njegov narod. 2790. Balin je pratio Kralja Traina II u krvavi Rat Patuljaka i Orka, posle čega se skrasio neko vreme u PatuIjačkoj koloniji u Plavim Planinama. 2841. Balin je otpočeo zlosrećnu potragu sa Kraljem Trainom II radi povratka u Erebor. To putovanje je za ishod imalo nestanak i na kraju smrt Traina II. Balin se vratio u Plave Planine. Tačno vek kasnije, on se uputio sa Torinom i Družinom u uspešnu potragu za Ereborom, koja je rezultirala ubistvom Šmauga Zmaja i ponovnim uspostavljanjem Kraljevstva pod Planinom. 2989. Balin je napustio Erebor u pokušaju da ponovo uspostavi Patuljačko kraIjevstvo u Moriji. Pet godina se Balin borio protiv Balroga i njegovih hordi Orka, ali konačno su on i njegovi sledbenici nadvladani i ubijeni.


Balkoti

U vreme Kiriona, dvanaestog vladajućeg namesnika Gondora, neki divlji varvarski narod živeo je u Rovanionu na istočnim granicama kraIjevstva. To su bili Balkoti koji su bili deo rase Istočnjaka. Balkoti su izazivali veliki strah u južnoj Dolini Anduina, jer je njihovo postupanje bilo opako, a njihova dela je usmeravao Mračni Gospodar Sauron koji je obitavao u Dol Gulduru, u Mrkoj šumi. Divljaštvo Balkota bilo je legendarno, a njihov broj veoma veliki.
Godine 2510. Trećeg doba varvarska plemena Balkota porinula su ogromnu flotu brodova u Veliku Reku i najzad prešla u kraljevstvo Gondor.Pljačkali su pokrajinu Kalenardon i ubijali njene stanovnike, sve dok ih nisu napali Ljudi Gondora u moćnoj vojsci predvođenoj Kirionom. Ali, crna armija Orka došla je s planina i napala Ljude Gondora otpozadi. U tom najcrnjem času Ljudima Gondora je stigla pomoć, Rohirimi su poslali u bitku veliku silu konjice koja je potukla do nogu i Balkote i Orke. Bila je to Bitka od Polja Kelebranta u kojoj je moć Balkota bila zauvek razbijena. Varvarska vojska je satrta i nijedna priča ne govori o divljim Balkotima posle tog događaja. Oni su bili iščezli narod i uskoro su potpuno nestali iz predela Srednje Zemlje.


Balrozi

Najstrašniji od duhova Majara koji su postali sluge Melkora, Mračnog Gospodara bili su oni koji su se preobrazili u demone. Na jeziku Visokorodnih Vilenjaka nazvani su Valaraukar, ali u Srednjoj Zemlji zvali su ih Balrozi, "demoni moći".
Od svih Melkorovih stvorova samo su Zmajevi posedovali veću moć. Ogromni i nezgrapni, Balrozi su bili čovekoliki demoni sa lepršavim vatrenim grivama i nozdrvama koje su bljuvale plamen. Izgledali su kao da se kreću u oblacima od crnih senki i njihovi udovi su imali moć da se uvijaju i vijugaju kao zmije. Glavno oružje Balroga bio je mnogostruki vatreni bič i, mada su nosili i malj, sekiru i plameni mač, njihovi neprijatelji su se najviše plašili vatrenog biča. To oružje bilo je tako strašno da je ogromna zloća Ungolijant, Veliki Pauk, koju čak ni Valari nisu mogli da unište, oterana iz Melkorovog kraljevstva užarenim udarcima biča demona Balroga.
Najozloglašeniji od rase Balroga bio je Gotmog, Gospodar Balroga i Visoki Zapovednik Angbanda. U Ratovima Belerijanda tri Uzvišena Vilin-gospodara su pala pod bičem i crnom sekirom Gotmogovom. Posle Bitke pod Zvezdama, Feanora, najslavnijeg od Vilin-kraljeva, posekao je Gotmog na samoj kapiji Angbanda. U Bici Iznenadnog Plamena on je ubio Fingona, Uzvišenog Kralja Noldora. Najzad, ponovo u službi Melkora, Gotmog je predvodio vojsku Balroga i njihovu Trolovsku gardu i komandovao legijama Orka i nakota Zmajeva pre no što su u jurišu opljačkali kraljevstvo Gondolin i ubili Ehteliona, Vilin-gospodara. Ali tu, pri Padu Gondolina, na trgu KraIja, Gotmogu je došao kraj od ruke Ehteliona koga je sam ubio.
U svakom od Melkorovih uzdizanja i u svakoj od njegovih bitaka Belrozi su bili među njegovim najistaknutijim borcima i braniteljima, i stoga, kad je holokaust Rata Besnih zauvek okončao Melkorovo kraljevanje, to je uveliko dokrajčilo i Balroge kao demonsku rasu.
Pričalo se da su neki pobegli iz te poslednje bitke i sakrili se duboko u korenju planina, ali posle mnogo hiIjada godina ništa se više nije čulo o tim zlim stvorovima i većina Ijudi je verovala da su demoni zauvek nestali sa zemlje. Međutim, tokom Trećeg Doba Sunca Patuljci Morije, koji su duboko kopali, slučajno su oslobodili jednog skrivenog zakopanog demona. Jednom pušteni, Balrozi su ubili dva patuljačka kralja i, okupivši Orke i Trolove kao pomoć, oterali zauvek Patuljke iz Morije. Kao što se pripoveda u "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe", vlast Balroga je ostala neosporena tokom dva stoleća, sve dok ga Čarobnjak Gandalf nije bacio sa vrha Zirak-zigil posle Bitke na Mostu od Kazad-duma.


Banakili

Tek kad je proteklo prvih hiljadu godina Trećeg Doba Sunca u Dolirii Anduina, istočno od Planina Magle, Ijudi su po prvi put saznali da postoje Banakili, "Polušani", rasa zvana Hobiti. Manji od Patuljaka i povučeni, kloneći se drugih rasa, oni su živeli mirno i nijedan letopis ne govori o njihovim počecima pre ovog vremena. Mada oni nisu bili mnogo značajni za Vilenjake i Ljude, "Crvena Knjiga Zapadne Međe" priča kako su njihovi podvizi odlučili ratove najmoćnijih koji su nastanjivali Srednju Zemlju u Trećem Dobu. Pod imenom Hobiti oni su postali nadaleko čuveni u pesmama i pričama koje govore o velikom ratu za Prsten, koji je okončao zlu vladavinu Saurona, Mračnog Gospodara Mordora.

Barad-dur

Najveća tvrđava u Srednjoj Zemlji tokom Drugog i Trećeg Doba Sunca bila je Barad-dur u zloj zemlji Mordor, zvana Mračna Kula među Ljudima i Lugburz među Orcima. Sagradio ju je, posle prvog milenijuma Drugog Doba, Sauron, pomoću Jedinog Prstena. Tokom više od dve hiljade godina Drugog Doba Barad-dur je bio centar zle imperije Gospodara Prstena, ali godine 3434. zaposele su ga udružene snage Vilenjaka i Dune-daina. Posle sedmogodišnjc opsade, 3441, kula je zauzeta i Sauron zbačen. Sledećih dvadeset devet vekova Trećeg Doba Barad-dur je bio jedna ogromna ruševina, ali pošto je načinjen čudesnim moćima, njegovi temelji nisu mogli da budu uništeni dok je Jedini Prsten opstajao. Tako, kad se Sauron najzad vratio u Mordor godine 2951. Trećeg Doba, mogao je da ga obnovi i vrati Mračnom Tornju njegovu nekadašnju moć. Sad se činilo da je on nepobediv. Međutim, Sauron nije računao da će Prsten biti pronađen. Godine 3019. Jedini Prsten je uništen u vatrama Planine Usuda, i sami temelji Barad-dura su popucali i srušili se. S uništenjem Jedinog Prstena, Sauronove moći su konačno dokrajčene i toranj Barad-dur se srušio u gomilu šuta.


Bard Lukonosac

Čovek od Dola i Ubica Zmajeva. Rođen i odgajan među Ljudima s Jezera Ezgarot, Bard je bio izgnanik od Dola koga je uništio Šmaug, Zlatni Zmaj. Bio je to snažan čovek strogog lica koji je bio vukao naslednu liniju od čuvenog strelca po imenu Girion od Dola. 2941. godine Trećeg Doba, dok su gradski oci bežali da spasu živote, Bard je upotrebio svoju streIjačku veštinu da pogodi moćnog Šmauga ispod oklopa na njegovo jedino ranjivo mesto. Zatim je vodio vojsku Ljudi do pobede u Bici Pet Vojski. Posle te bitke, Bard je iskoristio deo Zmajeve riznice blaga da ponovo obnovi i Ezgarot i Dol. On je postao prvi u dugačkoj lozi kraljeva Dola. Umro je godine 2977, a nasledio ga je sin, Kralj Bain.


Bardinzi

Među snažnim Severnjacima koji su živeii između Mrke Šume i Gvozdenih Brda bili su i oni koji su se, u poslednjem veku Trećeg Doba Sunca, zvali Bardinzi. Ranije su ti Ijudi bili poznati kao Ljudi od Dola i naseljavali su bogati grad Dol ispod Samotne Planine. Ali kad je Zmaj Šmaug došao u Samotnu Planinu, Dol je opljačkan i ti Ijudi su pobegli. Jezerski Ljudi Ezgarota pružali su im utočište skoro dva veka. U to vreme među tim izgnanicima iz Dola uzdigao se naslednik kralja koji se zvao Bard Lukonosac. Bio je to veliki ratnik i strog i snažan čovek. Kad je Zmaj od Samotne Planine ponovo napao, Bard je crnom strelom prostrelio zver kroz grudi i oslobodio zemlju.Tako je Bard postao vladar svog naroda i, delom bogatstva iz Zmajeve riznice, obnovioje Dol i ponovo sagradio bogato kraljevstvo oko njega. Tako je u čast ovog heroja ceo narod Dola od tog doba nosio njegovo ime.


Bela kula

Godine 1900. Trećeg Doba Kralj Kalimehtar od Gondora je obnovio grad-tvrđavu Minas Tirit i na njenoj citadeli, najvišem vrhu njenih sedam odbrambenih zidova (a svaki se uzdizao stotinu stopa iznad drugog), podigao sjajnu Belu kulu. Nju je obnovio i usavršio godine 2698. Namesnik Ehtelion I. Tu se nalazio kraljevski dvor, u njenoj velikoj dvorani, a palantir ("svevideći kamen") je čuvan u jednoj odaji pod kupolom Kule.
Mnogi od saveznika i neprijatelja Gondora su često koristili naziv Bela kula misleći na ceo grad-tvrđavu Minas Tirit i njegove stanovnike.


Belaini

Na Ardi, od njenog početka, bila je jedna rasa čuvara, poznati kao Valari na visokovilenjačkom jeziku. Sivi Vilenjaci Belerijanda su ih znali kao Belaine, što znači "sile".


Belegair

Prostrano zapadno more koje je razdvajalo Srednju Zemlju od Neumirućih Zemalja zvalo se Belegair, što na vilenjačkom znači "Veliko More". Carstvo Valara Ulmoa Gospodara Okeana i Majara Osea od Talasa i Uinen od Mirnih voda, Belegair se pružao od Helkaraksea na severu (mosta "led koji mrvi" koji je nekad spajao dva kontinenta) do granica Arde na severu, s Numenorom u središtu.

Belegost

Jedno od dva kraljevstva Patuljaka sagrađeno u Plavim Planinama Belerijanda tokom Drugog Doba Zvezdane Svetlosti, Belegost je vilenjačka reč za "moćnu tvrđavu". Na Kuzdulu, jeziku Patuljaka, zvalo se Gabilgatol, ili Mikleburg. Patuljci Belerijanda su bili prvi koji su ušli u Belerijand i bili su među najboljim kovačima i klesarima Srednje Zem-Ije. Oni su bili prvi Patuljci koji su iskovali pancir od karika. Trgovali su svojim nenadmašnim čeličnim oružjem sa Sindarima i, po nalogu Kralja Sivih Vilenjaka Tingola, isklesali su najlepše od svih kraljevstava, Hiljadu Pećina Menegrota. U Ratu Dragulja Patuljci Belegosta su zadobili veliku slavu. Oni su jedini u Bici Nebrojenih Suza mogli da izdrže plamen Zmajeve vatre zato što su bili rasa kovača navikla na vrelinu i na svojim kacigama su nosili čelične maske otporne na plamen koje su im štitile lica. lako je kralj Belegosta, Azagal, ubijen u ovoj bici, on je ranio Glaurunga i prisilio Oca Zmajeva i sve njegove zmajeve da pobegnu s bojnog polja. Ipak, ma kako da su hrabri i postojani bili Patuljci Belegosta, kad je okončan Rat Besnih, njihovo kraljevstvo je, zajedno s celim Belerijandom, potopljeno i progutalo ga je more. Ona nekolicina koja je uspela da preživi pobegla je na istok i našla utočište u kućama Kazad-duma.


Belerijand

Do svog potonuća na početku Drugog Doba Sunca Belerijand se nalazio zapadno od Plavih Planina na krajnjem severozapadnom delu Srednje Zemlje. Svi Eldari su prolazili kroz Belerijand za vreme Veelikog Putovanja, ali su se Teleri tu najduže zadržali dok su čekali Ulmoa, Gospodara Okeana, da ih odvede u Neumiruće Zemlje. U stvari, nisu svi Teleri otišli. Sindari ili Sivi Vilenjaci Dorijata i Falasa su ostali i tokom svih Doba Zvezdane Svetlosti gradili tu divna kraljevstva. Takođe su sa istoka došli drugi ostaci naroda Telera, Laikvendi Vilenjaci, koji su se naselili u rečnim oblastima Osirijanda, odmah na istoku od Plavih Planina. Još kasnije, za vreme Prvog Doba Sunca, noldorski Vilenjaci koji su se vratili iz Neumirućih Zemalja sagradili su kraljevstva Nargotrond, Himlad, Targelion, Dortonion, Gondolin, Mitrim Dor-lomin, Nevrast i Istočni Belerijand. Pored vilenjačkog naroda, tu su bila dva kraljevstva Patuljaka, Nogrod i Belegost, nekoliko skitačkih plemena Ljudi i, najzad, osvajačke sile Orka, Balroga, Zmajeva i drugih čudovišta iz Moregotovog zlog kaljevstva Angband. Te strašne invazije Morgota su konačno dovele do propasti svih vilenjačkih kraljevstava za vreme Rata za Dragulje. To je za posledicu imalo Rat Besnih, u kome su sami Valari došli da unište Melkora, ali, dok su to činili, ceo Belerijand se raspao i progutalo ga je zapadno more.


Beorn

Severnjak, poglavica Beorninga. Beornov narod je naseljavao severnu dolinu Anduina između Maglenih Planina i Mrke Šume tokom poslednjih vekova Trećeg Doba. On i njegovi Ijudi iz šume su čuvali Gaz Karok i Visoki Prolaz od Orka i Varga. Beorn je bio krupan, crnobradi čovek kojije nosio grubu vunenu tuniku i bio naoružan sekirom drvoseče. Bio je divlji nordijski ratnik koji se besomučno borio i imao je dar "promene kože", naime, mogao je da se pretvori u medveda. Godine 2941. Beorn je pružio zaklon i zaštitu Torinu i Družini, a kasnije se borio s njima u Bici Pet Vojski. U toj bici Beorn je uzeo medveđe obličje i pobio desetine Orka.


Beorninzi

U Trećem Dobu Sunca je postojala jedna rasa samotnih Severnjaka koji su čuvali Gaz Karok i Visoke Prolaze u Rovanionu od Orka i Varga. Ti Ijudi su bili Beorninzi, i oni su bili crnokosi, crnobradi Muškarci zaodenuti u grube vunene halje. Nosili su drvosečku sekiru i bili su osorni i nabusiti, jakih mišića, ali časni. Nazvani su po žestokom ratniku, Beornu, koji je bio moćan čovek i promenljive kože. Nekom čarolijom, on je mogao da promeni oblik i postane veliki medved. U strahu od ovog čoveko-medveda Orci i Varge Maglenih Planina su mu se sklanjali s puta.Gde je Beorn naučio veštinu menjanja oblika nije poznato, ali je bio daleki rod Edaina Prvog Doba, a "Kventa Silmarilion" pripoveda kako su neki od te rase bili menjači kože. Najveći od njih beše Beren koji je, kao i Beorn, dugo živeo sam u šumi i nije jeo meso. Kao što je bilo i sa Beornom, zverinje i ptice su dolazili kod Berena i pomagali mu u njegovom ratovanju s Orcima i Vukovima. U Potrazi sa Silmarilima priča se kako je Beren naučio od Eldara veštinu menjanja oblika: predstavio se prvo u obliku jednog Orka, a onda kao veliki Vuk. Tako su možda nešto od te čaroli je nasledili Beorn i njegovi Ijudi, ili je možda Beorn naučio tu veštinu jer je tako dugo živeo s medvedima, Šta god da joj je bio izvor, kaže se da se ova umešnost menjanja kože prenosila na naslednike Beorna kroz mnoge generacije. U Ratu za Prsten, Beorninzi, predvođeni Grimbeornom, sinom Beornovim, naslupali su žestoko sa Šumarima i Vilenjacima Mrke Šume i oterali zauvek zlo s tog mesta. Zbog strašne snage i neobuzdanog besa Beorninga u boju, legenda o medvedokožim ratnicima dugo je živela u sećanjima Ljudi.


Beren

Edainski gospodar Dortoniona. Beren je bio sin Barahira, gospodara Edaina. Rođen u četvrtom veku Prvog Doba, Beren je bio jedini preživeli od odmetnika Dortoniona. i jedina osoba koja je ikada prešla Planine Užasa i prošla kroz gnusno kraljevstvo Džinovskih Paukova. Ušavši u Dorijat, on se susreo sa Princezom Lutijenom, ćerkom Kralja Tingola i Kraljice Melijane Maje, i zaljubio se u nju. Tingol ec zabranio da se venčaju. ukoliko mu Beren ne donese jedan od Silmarila. Nezastrašen, Beren se upustio u Potragu za Silmarilom. Pošto ga je zarobio i skoro ubio Sauron na Ostrvu Vukodlaka, spasli su ga Lutijena i Huan vučjak. Potom su Lutijena i Beren ušli u Angband, gde je Lutijena bacila čini i začarala Morgota, a Beren isekao dragulj Silmaril iz njegove krune. Ali, dok su bežali, Vuk od Angbanda je odgrizao Berenovu šaku i progutao i šaku i Silmaril koju je ona držala. Beren i Lutijena su pobegli u Dorijat, ali Beren se vratio u Angband i s Huanom ulovio i ubio Vuka. Ponovo osvojivši dragulj, Beren je poživeo taman toliko dugo da stavi Silmaril u Tingolovu ruku. Posle smrti Berena, Lutijena je ubrzo svenula i umrla od tuge, ali je ubedila Mandosa, Gospodara Mrtvih, da podari i njoj i Berenu drugi smrtni život na Srednjoj Zemlji. To je odobreno i oni su se vratili da mirno požive u Osirijandu do početka petog veka. Samo se još jednom Beren upustio u pustolovinu, kada je osvetio smrt Tingola i povratio Silmaril.

Bifur

Patuljak Torina i Družine. Bifur je krenuo u Potragu za Hreborom godine 2941. Trećeg Doba, što je za ishod imalo smrt Šmauga Zmaja i ponovo uspostavljanje Kraljevstva Patuljaka pod Planinom. On je preživeo Bitku Pet Vojski, a potom se nastanio u kraljevstvu na Ereboru.


Bilbo Bagins

Hobit od Okruga. Rođen godine 2890. Trećeg Doba, Bilbo je bio Hobit neženja koji je živeo u Torbinom Kraju u Okrugu. 2941. Bilboa su namamili Čarobnjak i trinaest Patuljaka da krene u čuvenu potragu Torina i Družine koja je, godine 2942, dovela do ubijanja Šmauga Zmaja i ponovnog uspostavljanja Patuljačkog Kraljevstva pod Planinom Erebor. Sa skromnim delom Zmajevog zlata koje je zadobio u svojoj avanturi, Bilbo se vratio u Okrug na nekih šest godina. U svojoj pustolovini Bilbo je došao do jednog misterioznog prstena koji je imao moć da učini nevidIjivim onoga ko ga nosi. Međutim, kasnije je otkriveno da je to bio u stvari Jedini Prsten koji je pripadao Gospodaru Prstenova. Godine 3001. Bilbo je održao ogromnu rođendansku zabavu, a onda nestao pred očima okupljenog mnoštva, ostavIjajući bogatstvo, dom i Jedini Prsten Frodu Baginsu. Bilbo je onda nastavio da živi kaluđerskim životom u Rivendelu i dvadeset go-dina je pisao pesme, priče i vilinska predanja, kao i svoje memoare, pod nazivom Tamo i ponovo natrag, i svoj trotomni naučni rad, Prevodi sa vilenjačkog. Posle Rata za Prsten, kad mu je bilo 131 godina, Bilbo je zaplovio na zapad s Frodom do Neumirućih Zemalja.


Bofur

Patuljak Torina i Družine. Bofur je bio jedan od družine koja se, godine 2941. Trećeg Doba, dala u Potragu za Samotnom Planinom Potraga je kao konačan ishod imala smrt Šmauga Zmaja i ponovno uspostavljanje KraIjevstva Patuljaka pod Planinom. Posle Torinove smrti Bofur i ostali iz družine su se zakleli na vernost Dainu. Gvozdenstopi, i ostali zadovoljno na Ereboru do kraja života.


Bolg

Orčki kralj Maglenih Planina. Bolg od severa bio je sin Azoga, Orčkog Kralja koga je ubio Dain Gvozden-stopa u Bici od Azanulbizara na kraju Rata Orka i Patuljaka. Kao i njegov otac, Bolg je bio izuzetno krupan i moćan Ork i, shodno tome, verovatno i jedan od one rase super Orka zvanih Uruk-hai. Bolg je predvodio ogromnu vojsku Orka i Varga u Bici Pet Vojski godine 2941. U toj bici ga je ubio Beorn, poglavica Beorninga.


Bombur

Patuljak Torina i Družine. Godine 2941. Trećeg Doba Sunca Bombur je pošao u potragu za Samotnom Planinom, što je za ishod imalo ubijanje Šmauga Zmaja i ponovno uspostavIjanje Patuljačkog Kraljevstva pod Planinom Erebor. Bombur je, kao i njegovi saputnici Bifur i Bofur, bio Patuljak Morije, ali nije poticao od Durmove rase. Bombur je uvek, čak i u najboljim godinama, bio veoma debeo Patuljak, međutim, kasnije u životuje postao tako ogromno gojazan da čak nije mogao ni da hoda, i bilo je potebno šest drugih Patuljaka da ga nose. Posle potrage Bombur je ostao na Ereboru do kraja života.


Boromir

Dunedainski gospodar Gondora. Najstariji sin Denetora II, Vladajućeg Namesnika Gondora. Rođen godine 2978. Trećeg Doba, Boromir je bio visok i naočit naslednik Namesnika. 3018. hrabro je upravljao odbranom Ozgilijata protiv Sauronovih snaga. Posle proročanskog sna koji je sanjao zajedno sa svojim bratom, Faramirom, uputio se u Vilin-kraljevstvo Rivendel i postao član Družine Prstena. Pošto je doživeo i izdržao mnoge opasnosti na putu Družine sve do Brda Oka, blizu Rauros slapova, tu ga je nadvladala žudnja da otme Jedini Prsten, i pokušao je da ubije Froda Baginsa, Nosioca Prstena. lako se Boromir ubrzo pokajao, Frodo je nastavio potragu samo sa Semom Gemdžijem kao saputnikom. Ubrzo potom, Boromir je poginuo u boju dok je junački branio Hobite Merijadoka Brendibaka i Peregrina Tuka od jednog napada Orka. Boromiru je priređena ceremonijalna sahrana na brodu nad Rauros slapovima.


Brđani

U Etenmursu (močvarama Eten) u Erijadoru živela je zla rasa Brđana koji su služili Vešcu-kralju od Angmara u Trećem Dobu Sunca. Ti varvarski Brđant su bili divlji i brojni i bili su u savezu s orčkim legijama. U četrnaestom i petnaestom veku, priča se, oni su pokorili pokrajine Rudaur i Kardolan Dunedaina Severnog Kraljevstva. 1974, posle šest vekova neprekidnog rata, ovaj savez je konačno srušio Artedain, poslednju od dičnih dunedainskih pokrajina Severnog Kraljevstva.
Ali to je takođe bilo vreme i propasti samih Brđana. Tek što su Brđani i njihov Veštac-kralj zauzeli Fornost, poslednju citadelu Dunedaina, napala ih je velika vojska predvođena Earnurom od Južnog Kraljevstva Gondora, Kirdon od Lindona i Glortindel od Rivendela.U ovoj Bici od Fornosta moć Brđana je skršena, Orci istrebljeni i kraljevstvo Angmar razoreno. Brđani su postali progonjen narod, raštrkan i zaboravljen.

Bregovi Vetrova

U Erijadoru, tik na severu od Velikog Puta Istok-Zapad izmedu Brija i Trolčestara, nalaze se Bregovi Vetrova. Ovaj venac brda koji se protezao ka severu od svog glavnog vrha Vrha Vetrova, odmah iznad puta, nekad je obrazovao granicu između arnorskih poseda (feuda) Artediana i Rudaura. Mada su ih Dunedaini utvrdili teškim bedemima i branili za vreme rata sa Vešcem-kraljem od Angmara, do petnaestog veka oni su opustošeni. Do vremena kad se poveo Rat za Prsten Bregovi Vetrova su bili uglavnom nenaseljeni.


Brendivinska reka

U Trećem Dobu Sunca Brendivino je bila jedna od tri velike reke Erijadora. Tekla je od brda i jezera Evendim koje je nekad bilo srce izgubljenog kraljevstva Arnor, prema jugozapadu, pored Okruga i Stare šume do mora na najjužnijem kraju Plavih Planina. Izgleda da je imala samo dva prelaza na svom toku: Sarn Gaz, južno od Okruga i Most od Kamenih lukova, istočno od Okruga, tik na severu od Stare Šume i na Velikom Istočnom Putu. Na vilenjačkom, ova reka se zvala Baranduin, što znači "Zlatno-smeđa reka", a odnosilo se na njenu boju. Ime Brendivino je prevod originalnog hobitskog imena Brandanin, što znači "Granična voda", pošto je ona označavala istočnu granicu Okruga. S vremenom je ovo ime iskvareno u Braldahim, što znači "opojno pivo", i otuda i prevedeni oblik, Brendivino.


Bretil

U izgubljenoj zemlji Belerijand nekad su postojale prostrane šume drveća breze. Na sindarinskom jeziku Sivih Vilenjaka drveće tih predela se zvalo "Bretil" i njegova lepota bila je predmet velikog divljenja medu ovim Vilenjacima.


Brzozrak

Ent od Šume Fangorn, Brzozrak je bio zaštitnik drveća oskoruše i, na Entima svojstven način, ličio je na to drveće. Za vreme Rata za Prsten Brzozrak je ugošćavao Hobite Merjadoka Brendibaka i Peregrina Tuka. Njegovo vilenjačko ime bilo je Bregalad ili "brzo drvo". Po merilima svoje rase, on je bio veoma "žustar" Ent. Takođe je bio jedan od najmlađih. Imao je sivo-zelenu kosu, crvene usne i visoki, rezonantni glas. Igrao je istaknutu ulogu u razaranju Izengarda.


Bri

Navodno osnovan tokom Drugog Doba Sunca od Ljudi Danlenda (Mrke Zemlje), Bri (Kaša) je bio glavno selo zemlje Bri, a druga su bila Kombe (Dolinica), Arčet (Svodić) i Stedl (Stalak). Nalazio se na raskršću Velikog Istočnog Puta i Severnog Puta, što je bilo istočno od Okruga i u središtu onog što je nekad bilo kraljevstvo Arnor, a bilo je dom za oko stotinu Hobita i Ljudi. Do vremena Rata za Prsten veličina i značaj Brija su znatno umanjeni od velikih dana Arnora. Međutim, uzimajući u obzir obim razaranja Arnora u rukama Vešca-kralja od Angmara, iznenađujuće je što je Bri uopšte i opstao. Taj opstanak, bez sumnje, može se pripisati delimično zaštiti Šumara Severa, a delimično njegovom prirodnom strategijskom položaju na raskršću dva glavna trgovačka putna pravca. Za mnoge koji su putovali tim drumovima Bri je bio najpoznatiji po krčmi "Poni koji se propinje", najstarijoj gostionici tog regiona, i mestu gde će se najverovatnije načuti najnovije vesti i ogovaranja iz obližnjih i udaljenih mesta.

Crni Numenorejci

U "Akalabetu" je ispričana priča o zemlji Numenorejaca koja je cvetala kao najmoćnije kraljevstvo Ljudi na Ardi tokom drugog Doba Sunca. Ali godine 3319. Drugog Doba razoreno je pod Belegairom, Zapadnim Morem, i raspalo se zauvek u druge delove. Većina Numenorejaca je izginula, ali su neki otišli iz Srednje Zemlje pre Sloma i tako preživeli.
Jedan deo onih koji su se spasili od propasti nazvan je Crni Numenorejci. Ti Ijudi su sagradili veliku luku u mestu po imenu Umbar koje je ležalo na obalama na jugu Srednje Zemlje. Crni Numenorejci su predstavljali veliku silu na moru i mnogo stoleća su vršili najezde i pljačkali obalske predele Srednje Zemlje. Oni su bili Sauronovi saveznici, jer je on dolazio među njih i iskvario ih, iskoristivši njihovu preteranu gordost i dajući im mnoge poklone. Trojici od Crnih Numenorejaca je podario Prstenove Moći i ta trojica su se ubrajala među utvare koje su se zvale Nazguli. Dvojici drugih, Herumoru i Fuinuru, podario je druge moći koji su postali gospodari među Haradrimima.Crni Numenorejci su često odlazili na sever, u zemlje Gondor i Arnor da iskušaju svoju snagu u sukobu s tim drugim, plemenitim ostacima numenorejske rase, Elendilima ili Vilin-prijateljima. Jer, kao Sauronovi saveznici, Crni Numenorejci su bili protivnici vilenjačkim delanjima i iznad svega su mrzeli one Ljude za koje su smatrali da su izdali Numenor i njegovog kralja. Crni Numenorejci su se pokazali kao neizmerno snažni i tokom više od hiljadu godina trpela su se njihova pljačkanja. Ali, naposletku, u desetom veku Trećeg Doba, u Gondoru se pojavio Kralj Earnil I koji je uništio silu Crnih Numenorejaca Umbara na moru i zauzeo njihove luke. Umbar je postao tvrđava Gondora i, mada su se u vekovima koji su usledili Crni Numenorejci ponovo uzdigli, najzad ih je slomio Hjarmendakil od Gondora godine 1050. i nisu više nikad zavladali u Umbaru.
Odonda su se skitački pripadnici ove snažne rase pomešali sa Haradrimima i Korsairima, a drugi su živeli u Morgulu i Mordoru. Kao što se priča u "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe", jedan od njih je postao besednik Mračnog Gospodara i nazvan je Usta Sauronova. Ali kraj Trećeg Doba bio je takođe i kraj Crnih Numenorejaca, jer su darovi moći koje im je Sauron dao iščezli s njegovim padom, i letopisi Četvrtog Doba više ne govore o ovim Ijudima.


Crni Jahači

U vekovima koji su usledili pošto su vilin-kovači i Sauron, Majar, iskovali Prstenove Moći, devet Crnih Jahača na hitrim crnim Konjima pojavilo se u Srednjoj Zemlji. Malo njihje znalo kakva vrsta stvorova su Crni Jahači, ali mudri su saznali da su oni nekad bili Ljudi koji su se, uz pomoć sile Prstenova, pretvorili u besmrtne utvare. Ti Crni Jahači su bili najmoćniji od slugu Gospodara Prstenova Saurona; na Crnom Jeziku Orka, njihovo ime bilo je Nazguli.


Crnoputi Ljudi

U Prvom Dobu Sunca oni Ljudi koji su došli u Belerijand posle Edaina nazvani su Istočnjaci. Međutim, neki su ih zvali Crnoputi Ljudi, jer su bili niži, širi i tamnije kose i očiju od Edaina. Oni su uglavnom bili manje časni Ijudi, i izdavali su Vilenjake njihovim neprijateljima.
Međutim, u Trećem Dobu ime Crnoputi Ljudi je dato visokim, smeđoputim Haradrimima, koji su mnogo puta ratovali s Ljudima Gondora. Bili su to divlji Ljudi odeveni u zagasito crveno i zlatno. Pešice, na konjima i na moćnim Mumakilima išli su u bitku s krivim sabljama, lukom i kopljem.


Crvi

Najmoćnija stvorenja kojaje Morgot ikad nakotio u Ardi bili su Veliki Crvi koji su izašli iz Jama Angbanda u Prvom Dobu Sunca. Morgot je ove stvorove naoružao krljuštima od gvožđa, moćnim zubima i kandžama, i velikim moćima vatre i mađije. Ljudi i Vilenjaci su te drevne Morgotove Crve zvali Zmajevi i oni su bili među najstrašnijim bićima u svim istorijama Srednje Zemlje.


Crvjezik

Severnjak od Rohana. Za vreme Rata za Prsten Grima Crvjezik bio je unakaženi glavni savetnik Kralja Teodena od Rohana. U tajnosti, bio je sluga i uhoda Sarumana kojije stalno podrivao volju starog kralja i oduzimao mu snagu Čarobnjakovim zlim činima. Pošto je Gandalf izlečio Teodena, Crvjezik je pobegao u Izengard, gde su i njega i Sarumana naposletku zarobili i porazili Enti. Posle toga, otputovao je sa Sarumanom u Okrug gde se okrenuo protiv svog gospodara i ubio ga. Zauzvrat, ovo sažaljenja vredno stvorenje su odmah ubili Hobiti.


Crvoloci

U pričama hobitskog predanja živela je u Poslednjoj Pustinji, na istoku Srednje Zemlje, jedna rasa koja se nazivala Crvoloci. lako nijedna priča Trećeg Doba Sunca ne govori o ovim bićima, Crvoloci su bili slični Zmajevima i zmijama. Za Hobite, oni su možda bili samo sećanje na ona stvorenja koja su vrebala po Zemlji za vreme Ratova Belerijanda u Prvom Dobu.

Čarobnjaci

Oni koje su obični Ljudi zvali Čarobnjaci bili su, kako drevna kazivanja otkrivaju, odabrani duhovi od Majara Valinora. Vilenjaci su ih nazivali Istari, i pod tim imenom se beleži veći deo njihovih podviga.
Ovi Čarobnjaci su došli sa zapada da otklone neravnotežu koju je Mračni Gospodar Sauron stvorio u Srednjoj Zemlji. Oni su došli u tajnosti i u Ijudskom liku, jer bilo je suđeno da ne mogu da istupe u punoj snazi svojih besmrtnih majarskih duša nego da budu ograničeni na moći koje uspeju da steknu u Smrtnim Zemljama. Pojavljivali su se kao starci odeveni u dugačke odore i putovali su upućeni u znanja o zemljama i predelima. Bili su nadaleko čuveni kao vešti. opsenari. Kažu da ih je bilo pelorica koji su lutali predelima Srednje Zemlje, ali istorije Zapadnih Zemalja govore samo o trojici: Sarumanu Belom, Gandalfu Sivom i Radagastu Smeđem.

Dagorlad

Za vreme Drugog i Trećeg Doba Sunca, malo na severu od Crne Kapije kroz Planine Mordora i južno od opakog močvarnog predela Mrtvih Baruština, nalazila se široka ravnica bez drveća koja se zvala Dagorlad, što na vilenjačkom znači "bojno polje". Godine 3434. Drugog Doba to je bilo poprište jedne silne bitke (zvane Bitka od Dagorlada) u kojoj je Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi srušila Sauronovu vojsku pre no štoje nastavila dalje da bi razorila Crnu Kapiju i samu Mračnu Kulu Mordora. Tokom Trećeg Doba Dagorlad je bio mesto mnogih bitaka izmedu vojski Gondora i osvajačkih Istočnjaka. Naročito vredne pomena bile su bitke sa Istočnjacima zvanim Kolovosci 1899. i 1944. Za vreme Rata za Prsten Sauron je odlučio da ne vodi bitku na tom mestu, i dopustio je Zapovednicima Zapada da se približe kapijama Mordora pre no što je pustio svoju ogromnu vojsku u uzaludnoj nadi da će ih oterati natrag na Dagorlad i tu ih pobiti.


Dain l

Patuljački kralj Sivih Planina, Dain I. je rođen godine 2440. Trećeg Doba Sunca, a postaoje kralj Sivih Planina godine 2585. Ubrzo potom Zmajevi su osvojili zlatom bogato Patuljačko kraljevstvo i Daina I - zajedno sa njegovim sinom Frorom - ubioje Hladni Zmaj dok su poslednji put junački stajali na kapijama sopstvenih dvora.


Dain II

Patuljački kralj Erebora, zvani Dain Gvozdenstopa, rođen je 2767. Trećeg Doba Sunca u Gvozdenim Brdima. U mladosti je stvorio sebi ime kao veliki ratnik ubivši Azoga, orčkog kralja Morije, za vreme Bitke od Azanulbizara 2799. Šest godina kasnije postao je Gospodar Gvozdenih Brda. 2941. Dain II je predvodio svoju vojsku u Bici Pet Vojski i bio jedan od zapovednika pobednika. Pošto je Torin Hrastoštit umro od rana zadobijenih u borbi, Dain Gvozdenstopaje imenovan za njegovog zakonitog naslednika i postao je Kralj pod Planinom. Tu je vladao do Rata za Prsten 3019, kad je ubijen za vreme Bitke od Dola.


Denetor I

Dunedainski gospodar Gondora, Denetor I je postao Deseti Vladajući Namesnik Gondora 2435. Trećeg Doba. Tokom vladavine Denetora I Sauron je nakotio onu opaku rasu super-Orka, poznatih kao Uruk-hai, i godine 2475. oni su pregazili Itilijen i opustošili Ozgilijat. Denetorov sin, Boromir, odlučno je poveo vojsku protiv Sauronovih Uruka i uspeo je da ponovo osvoji Ozgiiijat. Nažalost, u borbi je taj grad skoro potpuno uništen i njegov kameni most srušen. Denetor I je umro godine 2477.


Denetor II

Dunedainski gospodar Gondora, Denetor II, sin Ehteliona II, vladao je Gondorom od 2984. do Rata za Prsten 3019. On je bio dvadeset šesti i poslednji Vladajući Namesnik Gondora. 2976. oženio se lepom ćerkom Princa od Dol Amrota, Finduilasom. Finduilas je rodila dva sina, Boromira i Faramira, ali je umrla posle samo dvanaest godina braka. Mada nekada plemenit i mudar čovek, posle Finduilasine smrti Denetor je postajao sve više vladar koji se okruživao samoćom i tajanstvenošću. Znajući da će konačni sukob sa Sauronom doći za vreme njegove vladavine, on je poklonio poverenje nekolicini drugih, a isključio je i Aragorna i Gandalfa kao savetnike. Hrabro i prilično nerazumno, često je gledao u Palantir (ili "Videći kamen") u Beloj Kuli. Mada je, nesumnjivo, došao do saznanja koje mu je pomoglo da Gondor pripremi za nastupajući rat, kamen je izazvao da ostari i, konačno, imao na njega loš uticaj. Kad je njegov najstariji sin Boromir poginuo u Potrazi za Prstenom, a Faramir ležao u dubokoj nesvesti prouzrokovanoj Crnim Dahom jedne Utvare Prstena, Denetorova gvozdena volja je najzad slomljena. U ludačkom beznađu pokušao je da oduzme život i sebi i Faramiru. Gandalf je uspeo da se umeša i spreči Faramira da bude živ spaljen, ali nije mogao da spreči od bola poludelog Denetora da sebe žrtvuje.

Dior

Vilin-kralj Dorijata, sin Berena i Lutijene, unuk Kralja Tingola i Kraljice Melijane, Dior je u svojim venama imao krvi tri rase: Edaina, Eldara i Majara. Rođen i odrastao u Osirijandu u Belerijandu oko 470. Prvog Doba, oženio se lepom sindarskom princezom, Nimiotom, i ona je rodila troje dece, Elreda, Elurina i Elvingu. Godine 505. Diorje postao kralj Dorijata pošto su patuljci Nogroda ubili Tingola i opustošili Menegrot. Posle smrti Berena i Lutijene Dior je nasledio Nauglamir, ogrlicu koja je sadržavala jedan od Silmarila. Ta ogrlica je bila uzrok izdaje Patuljaka. Ubrzo potom noldorski sinovi Feanora, koji su smatrali da im Silmaril pripada po pravu nasleđa, napali su Menegrot. U bici koja je usledila poginuli su i Dior i Nimlota.


Divlji Ljudi

Mnogo pre dolaska kraljeva Gondora, jedna primitivna rasa šumskih lovaca obitavala je u Druadanskoj šumi. To su bili Vozi, koje su drugi zvali Divlji Ljudi, a oni su bili plemenski narod naoružan lukovima i duvaljkama za strelu. Poznavali su šumu i njene osobine bolje od bilo koje rase Ljudi u Ardi.


Dol

Jedno od mnogih naselja Severnjaka zapadno do Mrke Šume u Rovanionu biio je drevni grad-kraljevstvo od Dola, tik na jugu od Erebora, Samotne Planine. Kao i svi Severnjaci, stanovnici Dola su bili u srodstvu sa Edainima Prvog Doba, i mada nije poznato kad je Dol osnovan. veruje se da je bio drevnog porekla. Kao grad, međutim, prestao je da postoji posle 2770. godine Trećeg Doba kada ga je strašni zmaj, Šmaug Zlatni, spalio do temelja i dočepao se svih njegovih blaga. Osveta za ovo delo stigla je Šmauga 2941. godine kada ga je ubio jedan potomak kraljeva Dola po imenu Bard Lukonosac.
U godinama koje su usledile Bard je obnovio Dol i postao prvi u njegovoj novoj lozi kraljeva. S obnavljanjem njegovih bogatstava i bogatstava Patuljačkog Kraljevstva pod Planinom Erebor, Dol je opet napredovao. Opasnost se ponovo pojavila za vreme Rata za Prsten, kad su Istočnjaci varvari napali Dol i naterali njegove stanovnike da potraže utočište kod drugih saveznika, PatuIjaka od Samotne Planine.
I^osle pada Sauronovog carstva u Mordoru, savezničke snage Patuljaka i Ljudi razbile su opsadu Erebora i poterale Istočnjake iz Dola i svih njegovih krajeva na jug i istok. Nakon rata, Dol je izgleda bilo napredno i nezavisno kraljevstvo u savezništvu s ponovo ujedinjenim Kraljevstvom Dunedaina.


Dol Amrof

Kula, pristanište i grad Dol Amrot bio je jedan od pet velikih gradova Gondora. Bio je glavni grad u feudu Belfalas. Njime su vladali prinčevi Dol Amrota čiji su barjaci bili plavi, sa znakom belog broda i srebrnog labuda. Dol Amrot je izgradio legendarni vilinski kralj Amrot, zlosrećan Ijubavnikvilinske princeze Nimrodele. Do Amrotove smrti 1981. Trećeg Doba Vilenjaci Lotlorijena su isplovljavali iz Dol Amrota ka Neumirućim Zemljama u svojim čarobnim belim brodovima.


Dol Guldur

Za vreme Trećeg Doba Sunca, kad je prostrana Zelen šuma Velika polako postala tako mračno i ukleto mesto da je promenila ime u Mrka šuma, jedna opaka tvrđava je sagrađena u njenom jugozapadnom delu. To je bio Dol Guldur, "Brdo volšebništva", i tokom hiljadu godina jedna zla sila po imenu Nekromant živela je tu s legijama Orka i mnogim zlim i nečistim dusima. Godine 2063. Čarobnjak Gandalf je ušao u Dol Guldur, ali je otkrio da je njen tajanstveni demon-zapovednik nestao. Međutim, do dvadeset petog veka on se vratio s umnogome uvećanim moćima. Tek godine 2850, kad je Gandalf ponovo otišao u Dol Guldur, saznao je da je Sauron Gospodar Prstenova Nekromant. Sauron je vladao iz svog skrivenog kraljevstva do 2941, kad je našao utočište u svojoj silnoj Mračnoj Kuli u Mordoru. Međutim 2951. trojica od Sauronovih najstrašnijih slugu, Nazguli Utvare Prstena, preuzeli su zapovedništvo nad Dol Guldurom i koristili ga kao bazu za pohode užasa koji su ulivali strah i trepet, protiv slobodnih naroda severa. U ratu za Prsten zle vojske Dol Guldura napale su i Lotlorijen i Kraljevstvo Šumske Zemlje,ali su ih na kraju uništili Vilenjaci tih kraljevstava. Zidine Dol Guldura su srušene, a njegove jame i tamnice otvorene i očišćene od sveg zla.


Dori

Patuljak Torina i Družine, Dorin je krenuo u Potragu za Samotnom Planinom godine 2941. Trećeg Doba. Ekspedicija je konačno dovela do ubijanja Šmauga Zmaja i ponovnog uspostavljanja Kraljevstva Patuljaka pod Planinom. Posle Potrage Dori se zakleo na vernost Kralju Dainu Gvozdenstopi i nastanio se u Ereboru.

Dorijat

U Drugom Dobu Zvezdane svetlosti Kralj Sivih Vilenjaka Tingol i njegova Kraljica, Melijana Maja, osnovali su sindarsko Kraljevstvo Dorijat u velikim šumovitim predelima Belerijanda. Tokom četiri doba zvezda sivo vilenjačke zemlje Dorijata i kraljevski dvor u Hiljadu Pećina Menegrota postajali su sve napredniji i bili najlepši i najmoćniji u Srednjoj Zemlji. Međutim, za vreme Prvog Doba Sunca, zemlje Belerijanda su se pokazale kao glavno poprište borbi noldorskih Vilenjaka i Morgota Mračnog Neprijatelja u razarajućem ratu za Dragulje. Želeći da poštedi Sive Vilenjake tog sukoba, Kraljica Melijana Maja je oko šumskog kraljevstva Dorijat izatkala moćnu čaroliju za zaštitu koja je sprečavala sva zla stvorenja da uđu u njega i Dorijat je postao poznat kao Skriveno KraIjevstvo. Na taj način, tokom većeg dela Prvog Doba Sunca, Sivi Vilenjaci Dorijata bili su bezbedni od pustošenja koja su konačno uništila sva kraljevstva Belerijanda. Međutim. i Sindari su upleteni u sukob kad je jedan od dragulja Silmarila došao u posed Kralja Tingola. Zbog ovog dragulja, Patuljci Nogroda su izdali svoje saveznike i ubili Tingola. Posle Tingolove smrti, Melijana je napustila Srednju Zemlju i njena zaštitna čarolija je oslabila, a u Dorijat su upali i zauzeli ga Patuljci. Sindari u Dorijatu su se neko vreme okupili pod vlašću Tingolovog unuka, Kralja Diora, ali je i on, pošto je posedovao Silmaril, što je bilo prokleto, nastradao od ruku noldorskih Vilenjaka. Posle Diorove smrti i drugog pustošenja i pljačkanja Menegrota, Sivi Vilenjaci su napustili razoreno kraIjevstvo Dorijat. Kada se Rat Besnih završio u Prvom Dobu Sunca, Dorijat je, sa svim ostalim zemljama Belerijanda, potonuo u moro.


Dorvinioni

Na zapadnoj obali Unutrašnjeg Mora Run živeli su Dorvinioni. Od svih Severnjaka Dorvinioni su bili najistočniji, i bili su nadaleko čuveni po tome što su pravili najfinija i najčudnija vina. Trgovinom s mnogima od naroda Srednje Zemlje Dorvinioni su postali bogati i napredni, jer su se čak i istančana čula Vilenjaka napajala njihovim vinima.


Draugluin

Vukodlak, gospodar Tol-in-Gaurota, Draugluin je bio praotac i gospodar rase vukodlaka koja je izašla iz Angbanda da seje strah i trepet među Vilenjacima. Za vreme Ratova Belerijanda Draugluin i veći deo njegovog nakota naseljavao je Tol-in-Gaurot, "Ostrvo Vukodlaka". Pod zapovedništvom Saurona, Draugluinje često predvodio svoje Vukodlake protiv vilenjačkih snaga. Za vreme Potrage za Silmarilom, pošto su Beren i njegovi saputnici zarobljeni, Princeza Lutijena s Huanom, Vučjakom Valara, odvažila se da izazove Draugluina. Draugluin je poveo bitku protiv Huana na mostu Tol-in-Gaurota. Najzad ga je Huan savladao i on je otpuzio da ugine kod Sauronovih nogu. Posle Draugluinove smrti i Berenovog oslobađanja, i Beren i Lutijena su koristili Draugluinovu vukodlačku kožu da se preruše i uđu u Angband.


Drozdovi

"Crvena Knjiga Zapadne Međe" priča kako je u Trećem Dobu Sunca bilo mnogo rasa ptica, kao što su Vrane i Gavranovi, sa svojim jezikom koje su Vilenjaci, Patuljci ili Ljudi možda poznavali. Ali drevna vrsta Drozdova koja je živela u Ereboru bila je u savezništvu s Ljudima i Patuljcima tog mesta. Ljudi od Dola i neki od Jezerskih Ljudi Ezgarota su znali jezik drozdova i koristili su te ptice kao glasnike.. Drozdovi bi takođe pristupali i Patuljcima kao prijatelji i, mada Patuljci nisu razumeli brzi govor Drozdova, Drozdovi su razumeli vestron, uobičajen svakodnevni govor Patuljaka i Ljudi.
Ove ptice su bile posebno dugovečne. Legenda kazuje kako je jedan veoma veliki Drozd od Erebora došao kod Patuljaka Torina Hrastoštita i odneo poruku u Jezerski Grad nasledniku Dola po imenu Bard Lukonosac. Ljudi, Vilenjaci i Patuljci su zaista imali razloga da budu zahvalni Drozdovima, jer je zahvaljujući poruci Bard. Lukonosac saznao za slabu tačku Zmaja od Erebora i, znajući to, ubio zver.


Druadanska šuma

Za vreme Rata za Prsten, postojala je drevna šuma, udaljena trideset milja severozapadno od Bele Kule Gondora koju je nastanjivalo čudno pleme primitivnih Ijudi zvanih Vosi. Taj šumovit predeo se nazivao Druadanska šuma. Do Trećeg Doba Druadan je dobio značenje "divlji čovek", ali je to bio iskvaren izgovor od Druedain, vilenjačkog imena za Vose tokom Prvog Doba Sunca kad su bili u savezništvu s Edainima. Posle Rata za Prsten, u kome su Vosi pomogli saveznicima Gondora protiv legija Saurona, Elesar, Kralj Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva, predao je upravu nad Druadanskom šumom Vosima, izdavši naređenje da niko drugi ne sme da uđe u nju ukoliko oni to ne žele.

Druedaini

Druedain ili Druat bilo je sivovilenjačko ime za primitivne Divlje Ijude šuma, Vose. Haladini su ih zvali Drugi, Rohirimi Rogin, a Orci Ogor-hai.


Drugorođeni

Pre no što je Svet sačinjen, u onoj dimenziji pre otpočinjanja Vremena, bilo je predskazano da će Iluvatar sam dozvati dva velika naroda iz Sveta koji će Biti. Prvorođeni Iluvatarovi bili su besmrtna rasa Vilenjaka koja se rodila s Paljenjem Zvezda. Oni koji su nazvani Drugorođeni, smrtna rasa Ljudi, nastala je kad je Arijena Sunce prvi put zasjala na Srednju Zemlju. Na kvenijskom jeziku Drugorođeni se prevode kao "Atani", a u sindarinskom kao "Edain"; i to su bila imena pod kojima su bili poznati prvi Ljudi koji su ušli u zemlje Belerijanda.


Drveće Valara

Od semena koje je iznedrila Javana, Kraljica Zemlje, izraslo je u Dobima Svetiljki drveće Velikih Šuma u Ardi. Mnoga od tih drveta su bila ista kao drveće koje mi sad poznajemo, ali u onim danima više i većeg obima. Bilo je drveća hrasta, jove, jele, oskoruše, bukve (koje se zvalo Neldoret), breze (zvane Bretil), i zelenike (zvane Region). Ali bilo je i drugog koje je sad nestalo iz Sveta; crvenozlatna Kulumalda od Itilijena i zlatni Malorn, najviše drveće Srednje Zemlje, koje je raslo u Lotlorijenu.
Ipak, najlepša i najviše dostojna divljenja od sveg drveća koje je ikad raslo bila su dva Drveta Valara koja su se pojavila posle Doba Svetiljki. Kada je Melkor uništio Svetiljke Valara, koje su osvetljavale Svet, Valari su napustili Srednju Zemlju i otišli u Neumiruće Zemlje. Tu su stvorili drugo kraljevstvo, koje su nazvali Valinor, a Javana, Dariteljka Plodova, sela je na zeleni brežuljak Ezelohar kraj zapadne zlatne kapije Valimara i pevala, dok su Valari sedeli na svojim prestolima u Prstenu Sudbine i Niena Naricaljka nemo zalivala Zemlju svojim suzama. Prvo je, pričaju, izniklo jedno Drvo od srebra, a potom Drvo od zlata, blistajući sjajnom svetlošću, oni su izrasli visoki kao planine Auleove. Telperion je bio stariji od ovog Drveća i imao je listove tamnozelene i sjajno srebrne. Na njegovim granama bilo je mnoštvo cvetova sa kojih je kapala srebrna rosa. U pohvali, Telperion je takođe nazivan i Ninkveiote i Silpion. Laurelin, mlađe od drveća Valara, bilo je "zlatna pesma". Njegovo lišće bilo je oivičeno zlatom, ali bledozelene boje, njegovi cvetovi su bili kao trube i zlatni plamenovi, a s njegovih grana padala je kiša zlatne Svetlosti. U hvalospevima, Laurelin se naziva i Kuiurien i Malinalda, "zlatno drvo".
Tako su ova dva Drveta stajala u Neumirućim Zemljama i osvetljavala te zemlje srebrom i zlatom. Od ritma Svetlosti Drveća Valara poteklo je Računanjc Vremena, jer Vreme ranije nije mereno, i tako su otpočeli dani i godine Drveća, koje su trajale mnogo dugih doba - daleko duže nego godine Zvezda i Meseca. Svetlost blizanačkog Drveća u Neumirućim Zemljama bila je večna, a oni koji su živeli u njoj bili su oplemenjeni i ispunjeni ogromnom mudrošću.
U svojoj Svetlosti Valari su živeli u blaženstvu, dok je Srednja Zemlja bila utonula u tamu i Melkor je ojačavao moć svog kraljevstva Utumna i oružarnice Angbanda. Ali posle nekog vremena Varda, koja je načinila bunare iza Drveća u koje je padala rosa s Drveća, uzela je srebrnu Svetlost Telperiona i popela se na nebeski svod i upalila blede zvezde. Učinila ih je još blistavijim, i zle sluge Melkorove na Srednjoj Zemlji su ustuknule od straha. Jer za njih je zvezdana svetlost bila kao ubod koplja, ili kao ledeni bodež koji ih je duboko zasecao. U toj Svetlosti Zvezda rođeni su Vilenjaci. Radosno su se probudili uz tu Svetlost.
lako je Svetlost Drveća Valara bila dugog veka, kraj im je bio tragičan i koban. Jer, ispričano je da je Melkor sklopio sporazum s Ungolijantom Paukom, i oni su došli nevidljivo u Nesvetlosti Pauka, Drveće Valara je zbrisano volšebnim plamenom, i srž njihovih života je isisana. Njihova Svetlost je ugašena i od njih su ostala samo stabla koja su se Ijuljala i koreni pocrneli i zatrovani. Bunare Svetlosti je isisao i progutao Pauk Ungolijant i strašan mrak se spustio na Valinor: tako je u celom svetu Svetlost Drveća nestala, izuzev u tri dragulja zvana Silmarili koje su bili sačinili Vilenjaci Eldamara, i u kojima je ostalo sačuvano malo svetlosti Drveća. Ali Melkor je oteo i te dragulje, mada ih nije uništio, a oko tih Silmarila vodio se dugotrajni kobni Rat Dragulja celog sledećeg Doba.
U žalosti, Valari su ponovo prišli drveću, i ponovo su poslali po Javanu i Nienu. Nad mrtvim drvećem Javana je pevala svoju zelenu pesmu, a Niena je lila suze beznadežnog trpljenja, i iz tih ugljenisanih ostataka pojavio se jedan zlatni plod i jedan srebrni cvet. Oni su nazvani Anar Plamenozlatni i Izil Sjajni. "Narsilion" pripoveda kako je Aule Kovač načinio velike svetiljke oko ovih blistavih svetala koja nikad ne bi zgasnula. Manve ih je posvetio, a Varda ih je uzdigla na nebesa i postavila ih na putanju preko svih zemalja Arde. Tako su delovi žive Svetlosti Drveća Valara doneti celom Svetu i zvali su se Sunce i Mesec. Arijena, majarski duh vatre, nosi Sunce, koje je takođe nazvano i Vasa, "plameno srce"; a Tilion, majarski lovac i strelac, nosi Mesec, Izil srebrni cvet, koji se zove i Rana.
Nije se samo u njihovom Svetlu Drveće zadržalo na Svetu, jer Javana je načinila drvo Galatilion kao sliku i priliku Telperiona, mada ono nije isijavalo svetlost. Ona je to drvo podarila Vilenjacima Tiriona koji su ga znali kao Belo Drvo Eldara. Mnogo drveća izniklog iz njegovog semena je raslo i još uvek raste u Eldamaru. Jedno od njih bioje Keleborn, koji je cvetao na Tol Ereseji i dao seme od koga je iznikao izdanak koji su Vilenjaci poklonili Ljudima Numenora. Ova mladicaj e postala drvo po imenu Nimlot Lepi, Belo Drvo Numenora, koje je raslo u kraljevskom dvoru sve dok ga Kralj Arfarazon nije uništio. Tim činom je osuđeno Ostrvo Numenor. Ali, sa Nimlota su već uzeli mladicu prinčevi Andunia, i pre Sloma Numenorajedan princ po imenu Elendil Visoki je odneo tu mladicu u Srednju Zemlju. Njegov sin je prvi zasadio plod Nimlota u Minas Itilu u Gondoru, i do Četvrtog Doba Sunca cvetalo je Belo Drveće Gondora. Mada je tri puta po jedno Belo Drvo stradalo u ratnim nedaćama, uvek je nalažena mladica i loza nikad nije izumrla. To Belo Drveće bilo je živa veza s najdrevnijom prošlošću Neumirućih Zemalja, i bilo je znak uzvišenosti, mudrosti i dobrote Valara koja je prešla na smrtne Ljude.

Drvobradi

Ent od Sume Fangorn. Drvobradi, što na vilenjačkom glasi "Fangorn", bio je čuvar šume Fangorn. Bio je Ent, četrnaest stopa visok divovski "pastir drveća" koji je ličio na nešto između zimzelenog drveta i čoveka. Imao je grubo i snažno stablo, gustu bradu kao slamu i granolike ruke sa glatkim sedmoprstim šakama. U vreme Rata za Prsten bio je najstariji od svoje rase koji je još uvek živeo u Srednjoj Zemlji. Mada se, uopšteno govoreći, nije zanimao za poslove Vilenjaka i Ljudi, Drvobradov razgovor s Hobitima, Merjadokom Berndibakom i Peregrinom Tukom ubrzo je izazvao njegovu dugo suzbijanu srdžbu i mržnju prema Orcima Izengarda. Drvobradi je ubedio Ente da marširaju na Izengard. Marš Enta je za ishod imao potpuno uništenje njegovih zidina i zarobljavanje Sarumana Čarobnjaka u njegovoj kuli. Drvobradi je takođe poslao one duhove drveća preke naravi, zvane Huorni, protiv Orka posle Bitke od Rogburga.


Dubokoumni Vilenjaci

U Eldamaru su ti Vilenjaci mnogo voleli da grade kamenom i kopali su duboko u planinama da ga nađu. Oni su bili prvi koji su otkrili sjajne zemljine dragulje i prve načinili Vilin-dragulje koji su bili još sjajniji.
Dubokoumni Vilenjaci su bili dobro poznati Ljudima, jer su se jedini od Kalakvendija vratili u Srednju Zemlju posle dolaska Ljudi i činili velike podvige, koji su izašli i na dobro i na zlo: ti Vilenjaci su izradili Velike Dragulje - Silmarile - a takođe načinili i Prstenove Moći. Najveći ratovi za koje su Ljudi znali vodili su se oko ovih tvorevina.


Dulin

Najomiljeniji ptičji poj u Srednjoj Zemlji je pesma slavuja koga Sivi Vilenjaci zovu Dulin, "noćni pevač", i Tinuvjel "deva sumraka". Jer, kao i same Vilenjake, slavuje oduševljava svetlost zvezda i oni donose najdivnije pesme i radost u mračan Svet.


Dumbledori

U šaljivoj hobitskoj pesmi "Život viteza lutalice" jedan njen deo govori o svirepoj rasi krilatih insekata. Oni se nazivaju Dumbledori, ali ništa se više ne govori o njihovom poreklu i istoriji.


Dunedaini

Povesti Dunedaina, Ljudi Zapad-njaka, kreću s početkom Drugog Doba Sunca, jer su Dunedaini bili ostatak Edaina iz Prvog Doba. Te Ijude su poštovali Valari i dali im zemlju koja je ležala u Zapadnom Moru između Srednje Zemlje i Neumirućih Zemalja. To mesto je dobilo ime Numenore, Zapadna Zemlja na svakodnevnom jeziku Ljudi. Istorija Duendaina tog doba je ispričana u "Akalabetu" i u pripovesti o Numenorejcima, jer su Dunedaini Numenora bili poznati pod tim imenom. Ti Ijudi su bili moćni i njihov pad bio je strašan kad je njihova zemlja potopljena morem i trbuh Sveta istrgnut. U tom uništavanju svi Numenorejci su nastradali, izuzev onih koji su poznati kao Crni Numenorejci, koji su u ranijim vremenima otišli u južnu luku Umbar, i onih koje su znali kao Elendile, koji.su stvorili kraljevstva Arnor i Gondor. Zato, kad se u istorijama i letopisima govori o Dunedainima, najčešće se misli na Elendile, čije ime znači "verni".
Istorije Srednje Zemlje govore kako je, godine 3319. Drugog Doba Sunca, devet brodova naišlo na velikom talasu sa Zapadnog Mora. To su bili brodovi Elendila Visokog koji je, sa svojim sinovima, doveo preživele verne Dunedaine u Srednju Zemlju. Elendil je potom obrazovao Arnor, Severno Kraljevstvo Dunedaina, i sagradio Anuminas kao njegov prvi grad pored vilinskih zemalja Lindona, dok su Anarion i Isildur otišli na jug i obrazovali Gondor, Južno Kraljevstvo Dunedaina, i sagradili Ozgilijat kao njegov prvi grad. U Arnoru su bile prostrane pokrajine Rudaur, Kardolan i Artedain, dok su u Gondoru bili feudi i teritorije Anorijen, Itilijen, Lebenin, Losarnah, Lamedon, Anfalas, Tolgalas, Belfalas i Kalenardon.
Dunedaini su napredovali u miru tokom jednog stoleća tog Doba dok su ojačavali svoja nova kraljevstva, ali jedna druga sila je takođe snažila. Iz Mordora su došli Sauron i Nazguli, i Orci i Ljudi mnogih rasa kao njegovi robovi. Tako se opet poveo rat, ali je zaključen pakt koji je u kasnijim vremenima nazvan Poslednji Savez Vilenjaka i Ljudi. Gilga-lad, poslednji Uzvišeni Kralj Vilenjaka na Srednjoj Zemlji, predvodio je Vilenjake Lindona, a Elendil je zapovedao Dunedainima. Sauronove sluge su pale pod njihovom snagom i sam Sauron bio je primoran da najzad stupi u boj. I mada su Elendil, Anarion i Gil-galad poginuli, isto tako je i moć Utvara Prstena i Saurona okončana. Isildur je isekao Prsten iz Sauronove ruke i Sauron, Utvare Prstena i sve njegove sluge su se pretvorili u senke.
Bio je to rat koji je okončao Drugo Doba Sunca. Kako Saurona više nije bilo, predviđalo se vreme mira, ali je suđeno da se i Treće Doba takođe završi krvavim ratom, jer Izildur nije uništio Sauronov Prsten i u Prstenu je ostala strašna moć. U drugoj godini Trećeg Doba Izildur je uhvaćen u zasedu na Gladenskim Poljima (Poljima Perunika), ubijen crnim orčkim strelama, a Prsten je izgubljen u Reci Anduin. Tako je, kako kazuju "Crvena Knjiga Zapadne Međe" i "Letopisi Kraljeva i Vladara", mada je mir vladao neko vreme, bilo suđeno da se borbe vrate u Zapadne Zemlje. Dunedaine su napali sa svih strana: Balkoti i Kolovosci iz Runa, Crni Numenorejci i Haradrimi sajuga, Varjazi iz Kanda, Orci i Dunlendinzi s Maglenih Planina, Brđani i Trolovi s Etenskih pustopoljina i Utvare Prstena ponovo probuđene u Mordoru, Angmaru, Morgulu i Dol Gulduru. Tako je prošlo Treće Doba, s Dunedainima što su ratovali s onima koje je pokretala jedina sila koja je najzad ponovo dobila obličje i nastanila se u moćnoj kuli Baraddur u Mordoru: Sauron, Gospodar Prstenova.
S vremena na vreme Dunedaini su u tim godinama postajali još moćniji i njihove zemlje su se proširile daleko u Run i Harad. Ali tokom vekova postali su kao morski grebeni, istrošeni plimama: Arnor se kao kraljevstvo raspao, i 1975. poslednji grad Arnora je pao. Mada je jedan naslednik prestola ostao skriven u zemlji, ovo Dunedainsko kraIjevstvo je potpuno izgubljeno. Posle tog doba, na severu, oni koji su bili zakoniti kraljevi Dunedaina bili su samo poglavari. Na jugu je dunedainsko kraljevstvo Gondor, mada često opsedano i u opasnosti, najvećim delom ostalo neokrnjeno i snažno, ali je kraljevska loza prekinuta i kraljevstvom su vladali Namesnici.
Tokom Trećeg Doba Sauronova moć se povećavala, dok najzad nije krenuo otvoreno u rat, rešen da otera Dunedaine i Vilenjake sa Sveta i učini Srednju Zemlju zauvek svojim carstvom. Bio je to Rat za Prsten koji je okončao Treće Doba, a njegova istorija je ispričana u delu zvanom "Crvena Knjiga Zapadne Međe".
U tom Ratu među Dunedainima Severa uzdigao se Aragorn, sin Aratorna, jedini istinski naslednik Izildura i zakoniti kralj svih Dunedaina Srednje Zemlje. Njegovi vitezovi su bili Šumari sa Severa, jahači naoružani mačem i kopljem u putnim ogrtačima s kapuljačama zelenim kao šuma i visokim kožnim čizmama. Sam Aragorn je putovao po zemlji u tom ruhu, šiban vetrovima i ogrubeo, ali snažan, hrabar i oštrog oka.
U to vreme zvali su ga Strajder (Krakatilo), ali u mnogim avanturama tokom svog dugog života nosio je druga imena: medu Vilenjacima Rivendela u mladosti bio je Estel, a Torongil kao zapovednik Gondora koji je otišao na jug i uništio flote Umbara. Za vreme Rata za Prsten borio se kod Rogburga, Pelargira, Pelenorskih Polja i pred samom Crnom Kapijom Mordora.
Pokazao se kao istinski vođa Ljudi i, posle Rata za Prsten, kao naslednik Izildura, krunisan je kao Kralj Elesar Telkontar, vladar svih Dunedaina, blizanačkih kraljevstava Gondora i Arnora.
Po svom stupanju na presto, Aragorn se potpuno preobrazio od odrpanog Šumara u Kralja, žestokog i gospodstvenog a ipak prijatnog, mudrog i vilinskoga pogleda. Ustoličen je i krunisan pod tri zastave, zelenom, plavom i crnom: zastavama Rohana, Dol Amrota i Gondora. Nosio je Belu Krunu Dunedaina, visoki ratnički šlem od mitrila s belim gale-bovim krilima od bisera i srebra. Po njenom obruču usađeno je sedam dijamantskih kamenova, a jedan Vilindragulj na kruni blistao je sjajnom, jasnom svetlošću. Aragorna su poredili s najuzvišenijim Numenorejcima od starinc, i čak sa Vilin-gospodarima. I zaista, on je uzeo Vilin-princezu Aruenu Undomijelu za svoju kraljicu i oni su mudro vladali Zapadnim Zemljama dugo i u Četvrtom Dobu, i doneli mir svim narodima Srednje Zemlje.

Dunharou

Jedno od najstarijih i najtajanstvenijih utvrđenja, utočišta na Srednjoj Zemlji Dunharou je bio deo Rohana za vreme Rata za Prsten. U mnogim ratovima bilo je to jedno od glavnih utočišta za one u dolini Haroudejl (Drljodol) pod njim. Izgledalo je da je Dunharou skoro nemoguće uspešno napasti pošto se do njega prilazilo stazom punom serpentina, koja je vodila cik-cak uz strme planinske grebene. Svaka staza se oštro vraćala unatrag na nižu, i kod svakog račvanja sa strane od puta nalazili su se ogromni okrugli kamenovi u obliku trbušastog čoveka koji čuči. Bilo je to monumentalno delo graditeljstva, i vijugalo je tamo-amo u jednoj visokoj piramidi puteva do stenovitog zida na vrhu kroz koji je bio presečen otvor i jedan uspon koji je vodio do Utvrđenja Dunharoua. To je bila visoka, široka i dobro navodnjena planinska livada na kojoj je u vreme rata moglo da se ulogori više hiljada Ijudi. Na toj visoravni nalazio se veliki prolaz poput jednog dugog niza neoblikovanih crnih stojećih kamenova koji su se pružali preko visoravni u pravoj liniji i vodili prema Dvimorbergu, ili "Planini Duhova", i jednom crnom zidu od kamena kroz koji je bio probušen tunel koji se zvao Dimholt (Tamnobreg). On je vodio do tajne klisure gde su se pojavljivali duhovi mrtvih koji su sprečavali žive Ijude da pređu ovim napuštenim prolazom do dalje strane Belih Planina. Dunharou su sagradili tokom Drugog Doba Ljudi od Bele Planine koji su bili preci Dunlendinga, a koji su naseljavali tu zemlju pre dolaska Ljudi Gondora. Mada su se kasnije zakleli na vazalsku odanost Gondoru, ove Ijude je već bio zaveo i iskvario Sauron, i tako su oni u vreme rata izdali svoje nove saveznike. Zbog kršenja ove zakletve dušama ovih Ijudi nikad nije dopušteno da počivaju u miru i tokom svih godina Trećeg Doba vojska duhova poznata kao Mrtvi Ljudi od Dunharoua pojavljivala se u onom delu Dvimorberga iznad Dunharoua koji se zvao Staze Mrtvih. Tek kad se pojavio Aragorn, Mrtvim Ljudima je dozvoljeno da se iskupe i dušama Dunharoua koje su se pojavljivale kao sablasti je napokon dopušteno da se smire.


Dunlendinzi

U Drugom Dobu Sunca, pre no što su Dunedaini došli u Srednju Zemlju i obrazovali kraljevstva Gondor i Arnor, u plodnim dolinama pod Belim Planinama živeo je visok, tamnokos narod. Tokom mnogih stoleća, priča se, oni su razvijali civilizaciju odvojenu od drugih Ijudi i sagradili mnoge velike tvrđave od kamena. Nijedna istorija ne kazuje o sudbini ovih Ijudi od Belih Planina, ali oni su iščezli i u njihovim zemljama su se zadržali samo oni njihovi potomci koje su nazivali Dunlendinzima.
Mnogo pre no što su Dunedaini stvorili svoja kraljevstva Gondor i Arnor, moć Dunlendingaje oslabila. Narod je postao podeljen. Oni koji su ostali u Dunharouu su postali saveznici Ljudi od Gondora; drugi su odlutali na sever i naselili se u miru u zemlji Bri. Ali većina Dunlendinga se povukla u brda i visoravni Dunlanda (Mrkozemlje) i postala plemenski pastirski narod. Mada su zadržali svoj jezik i ostali žestoki ratnici, postali su varvarski narod.
U dvadeset šestom veku Trećeg Doba Ljudi Gondora su dodelili Rohirima pokrajinu po imenu Kalenardon, ali su Dunlendinzi smatrali da ona, po pravu, pripada njima. Tako su ta dva naroda počela da se mrze, i godine 2758. jedan Dunlending, po imenu Vulf, poveo je veliki osvajački pohod svog naroda na Rohirime i pobedio. Ali ih je to skupo koštalo, jer su se sledeće godine Rohirimi digli i poterali Dunlendinge natrag u brda, a sam vrhovni vojni zapovednik Vulf je poginuo.
Tako se desilo da su skoro tri veka Dunlendinzi ostali u brdima i prepustili plodne doline Rohirima. Ali oni nisu zaboravili uvredu koja im je naneta, i visoki, tamnoputi Ljudi Dunlenda su sklopili zli pakt s pobunjenim Čarobnjakom Sarumanom, koji je doveo mnoštvo Velikih Orka (zvanih Uruk-hai) u Izengard. I zabeleženo je da su nekim opakim vradžbinama Dunlendinzi ukršteni s Uruk-haima, i opak porod po imenu Polu-Orci bio je rezultat tog sjedinjenja. Polu-Orci su bili crni Ljudi s kosim očima i opakim orčkim crtama lica, udruženi s Dunlendinzima i Velikim Orcima, Polu-Orci su činili ogromnu vojsku zastrašujuće snage.
Kad je izgledalo da moć Gondora slabi, ova vojska se okupila u Izengardu pod zastavama Sarumanove Bele Ruke da se bori protiv Rohirima. "Crvena Knjiga Zapadne Međe" pripoveda kako su grozni divIji Dunlendinzi s visokim kacigama i crnim štitovima marširali u Bici kod Rogburga kod Helmovog ponora s Urukhajima i Polu-Orcima.
Ali, Bitka kod Rogburga je predstavljala veliki slom za Dunlendinge, oni su uništeni i divlji Uruk-haji i Polu-Orci satrti. Oni koji nisu ubijeni mogli su samo da mole za mir, obećavši da nikad više neće da se pobune protiv svojih rohirimskih osvajača.


Durin I

Patuljački kralj Kazad-duma, Durin I bio je prvi i najstariji sin Sedam Očeva Patuljaka koje je zamislio i stvorio Aule Kovač u Dobima Tmine. Posed Kralja Durina I bio je Kazad-dum, najveće kraljevstvo patuljaka, koje se nalazilo ispod Maglenih Planina. Posle razaranja Belerijanda na kraju Prvog Doba Sunca letopisi Vilenjaka i Ljudi nam prvenstveno govore o Patuljcima Durinove loze. Durin je doživeo takvu starost da su ga zvali Durin Besmrtni. Ovo ime se takođe odnosilo i na verovanje da će se on reinkarnirati sedam puta kao kralj svog naroda i da će svaki put nositi ime Durin.


Durin II

Patuljački kralj Kazad-duma u petom veku Drugog Doba. U to vreme Patuljci njegovog kraljevstva su skroz usekli pećine i tunele kraIjevstva kroz Maglene Planine, s istoka na zapad, i sagradili Zapadnu Kapiju, omogućivši trgovinu dragocenim materijalima s Vilin-kovačima Eregiona.


Durin III

Patuljački kralj Kazad-duma, Durin III bio je kralj Patuljaka, najviše poznat po svom prijateijstvu s Vilin-kovačima Eregiona tokom šesnaestog veka Drugog Doba. Njemu je Kelebrimbor dao prvi od Sedam Prstena Patuljaka. Nedugo potom rat Saurona i Vilenjaka primorao je Patuljke da zatvore svoja vrata prema svetu. Kazad-dumje postao poznat kao Morija, "tamno kraljevstvo".


Durin VI

Patuljački kralj Morije (Kazad-duma). Rođen godine 1713. Trećeg Doba, Durin VI bio je vladar Morije 1980. kad su njegovi Ijudi kopali, tražeći žilu rude mitrila duboko ispod korena planine Crvenrog. Na nesreću, provalili su u zapečaćenu odaju i oslobodili užasnog zlog duha zvanog Balrog. I Durina VI i njegovog sina Naina I ubio je taj demon tokom sledeće godine, a Patuljci su zauvek proterani iz Durinovog kraIjevstva.

Durin VII

Patuljački kralj Poslednjeg Kraljevstva. Za njega se verovalo da je sedma i poslednja reinkarnacija KraIja Durina, i njegov dolazakje nagovestio da je to bilo poslednje kraljevstvo Patuljaka Durinove loze.

Dvalin

Patuljak Torina i Družine, Dvalin je bio sin Fundina i brat Balina, Otišao je u Potragu za Samotnom Planinom koja je ponovo uspostavila Kraljevstvo Patuljaka pod Planinom Erebor, gde je on ostao do kraja života. Bila je to druga takva potraga za Dvalina, jer je on već bio saputnik Kralja Traina II, Kralja Patuljaka u izgnanstvu, jedan vek pre toga, na nesrećnom putovanju u Erebor koje je dovelo do zarobljavanja kralja i, na kraju, do njegove smrti.


Dvimerlaik

Srednja Zemlja bila je područje koje je videlo mnoga Doba krvavih ratova i borbi. Mnogo ih je položeno da počivaju u njenom tlu umoreno mačem, vatrom ili bolešću. A zatim, bilo je i onih koji su, posle smrti, zbog neke vradžbine ili prekršene zakletve, ostali s neuspokojenim duhom u smrtnom Svetu. Od njih "Crvena Knjiga Zapadne Međe" govori o Stvorenjima Humki, Mrtvim Ljudima Dunharoua, Sablastima iz Mrtvih Baruština i strašnim Utvarama Prstena, koji su se na Crnom Jeziku nazivali Nazguli.
U zemljama Rohana u vreme Jahača Marke svi takvi ukleti dusi su se zvali Dvimerlaik. Praznoverje rohirimskih konjanika bilo je takvo da su čak i Vilenjake Lotlorijena i Ente Fangorna nazivali Dvimerlaik, i za njih su takođe mislili da su slični zli dusi.


Džinovi

Mnoga bića džinovske veličine, po svojoj prirodi i dobra i zla, živela su u Srednjoj Zemlji. U Prvom Dobu Zvezda postojali su Enti, Pastiri drveća, koji su bili visoki četrnaest stopa, i imali ogromnu snagu i veliku mudrost. Kasnije su se pojavili Džinovi ispunjeni zlom, oni po imenu Trolovi i Olog-hai služili su Mračnoj Sili i divlje predele Pustopoljine učinili opasnim za putnike. Takođe, u pričama Hobita, govorkalo se o velikim Džinovima koji su, u savezu s Orcima, čuvali Visoke Prevoje u Rovanionu.

Ea

Pošto je Iluvatar, Tvorac, izronio iz Ništavila i rečju i snagom Neuništivog Plamena sagradio Bezvremene Holove za svoju anđeosku vojsku, On je načinio Eu, "Svet koji jeste", koji su Vilenjaci i Ljudi kasnije nazvali Arda, Zemlja. Ea je sav stvoreni svet Arde: kontinenti, velika mora, nebeski svod i sav prostor i vreme u okviru stvorenog sveta.


Earendil

Poluvilenjak, Zmajoubica, Earendil Moreplovac bio je sin gospodara Edaina, Tuora, i vilenjačke gospe, Idrile od Gondolina. Earendil je rođen godine 504. Prvog Doba u Gondolinu, ali je odrastao u vilenjačkoj luci Arvernien. Postao je Gospodar Arverniena i oženio se Elvingom, vilenjačkom ćerkom Kralja Diora i naslednicom Silmarila. Oni su imali dva sina: Elronda i Elrosa. Za Earendila, čije ime znači "zaljubljenik u more", Kirdan je sagradio čudesni brod Vingilot. Dok je Earendil bio na moru, Arvernien je napadnut i Elvinga je morala da beži. Ne videći načina da umakne, ona se bacila sa Silmarilom u more. Gospodar Okeana Ulmo ju je spasao, pretvorivši je u galeba i omogućivši joj da odleti do Earendila. Ovaj par je iskoristio moć i svetlost Silmarila da otplovi do Neumirućih Zemalja i zatraži pomoć od Valara. Kao odgovor na to, vojska Valara i Majara je izašla iz Neumirućih Zemalja i povela Rat Besnih. On je okončan Velikom Bitkom u kojoj se borio i Earendil Moreplovac. Sa Silmarilom pričvršćenim na čelo i svojim čarobnim brodom kome je podarena moć da leti, Earendil je ubio Ankalagona Crnog, najvećeg Zmaja koga je Svet ikad upoznao. Posle kraja Prvog Doba Earendil je poveo preživele Edaine u novo ostrvsko kraljevstvo Numenor. Earendilu je bilo suđeno da odonda zauvek plovi Vingilotom preko nebeskog svoda. Nazvan je Večernja Zvezda i "plamen zapada", a Silmaril na njegovom čelu je zauvek sijao s noćnog neba.


Edaini

Od Ljudi Prvog Doba Edaini su smatrani najvećim. Oni su bili prvi Ljudi koji su došli sa istoka u Belerijand, gde su Uzvišeni Vilenjaci stvorili mnoga kraljevstva. Većina njih su bili snažni i hrabri Ljudi, i priče iz tog vremena kazuju o njihovim velikim podvizima.
Ovi Ljudi su prvo ušli u Belerijand sa tri vojske, predvođene poglavicama Beorom, Haldadom i Marahom, i te vojske su postale Tri Kuće Edaina. Pošto su se Vilenjaci zvali Prvorođena Deca Iluvatarova, Noldori u Belerijandu su zvali ove Ljude Atani, što znači "Drugorođeni", i ispunili su ih ogromnim znanjem. Mnogo toga što se ubraja u veliko i plemenito u svim Ljudima u začetku je poteklo od noldorskih učitelja. U sasvim kratkom vremenskom periodu svakodnevni govor Belerijanda je postao sindarinski, jezik Sivih Vilenjaka, a kvenijske reči su malo korišćene. Zato su Atani najčešće zvani Edaini u svim zapisanim predanjima Belerijanda, jer to je sindarinska reč za Drugorođene.
Od Tri Kuće, Kuća Beora (koja je kasnije nazvana Kuća Hurina) bila je prva koja se susrela s noldorskim Vilenjacima. Od svih Ljudi, bili su najviše slični Noldorima, koji su ih veoma voleli. Kosa im je bila tamna, a oči sjajnosive. Bili su oštrog uma, brzo su učili i imali su veliku snagu. Oni iz Druge Kuće su nazvani Haladini ili Kuća Halete, bili su stanovnici šuma, brojno i stasom najmanji od Tri Kuće. Treća Kuća je bila Kuća Hadora, čiji su Ijudi bili zlatokosi i plavooki, i bili su najbrojniji od Edaina.
Mnogo junaka se rodilo međtu Edainima. Hador Lorindol, što znači "Zlatoglavi", ubrajan je u jednake s Vilin-gospodarima i nazvan gospodarem Dorlomina. Hurin Postojani bio je moćni ratnik koji je u borbi ubio sedamdeset Džinova. Kao što se pripoveda u "Narn i Hurin", Hurinov sin bio je Turin Turambar, koji je nosio na glavi baštinu svog naroda, Zmajevu kacigu od Dor Lomina patuljačke izrade, i u ruci Crni mač zvani Gurtang. Tim oružjima i svojom snagom Turin je, prikravši se, ubio Glaurunga, Oca Zmajeva.
Od svih podviga Ljudi u okviru Sfera Sveta, najveći su bili podvizi Berena Erhamiona, oženjenog Vilin-princezom Lutijenom Tinuvijelom, najlepšom kćerkom Sveta. Jer, Beren je bio onaj junak koji je bodežem Angristom isekao Silmaril iz Morgotove Gvozdene Krune.
U istorijama Vilenjaka bilo je još samo dva sjedinjenja Edaina i Vilenjaka. Tuor se oženio Idrilom, kćerkom Turgona, noldorskog gospodara Gondolina. Zbog ovoga je, tvrdi se, Tuor bio jedini Čovek koji je primIjen u Neumiruće Zemlje i kome je dopušteno da tamo živi. Sin Tuora i Idrile, Earendil Moreplovac, oženio se sindarskom princezom Elvingom. Earendil je plovio letećim brodom "Vingilotom" i nosio Silmaril, plamen plave zvezde sumraka. U Velikoj Bici i Earendil je, u svom brodu zvanom "Vingilot", ubio krilatog Vatrenog zmaja Ankalagona Crnog.
Ostaci Edaina su u Drugom Dobu odvedeni iz Srednje Zemlje uz Earendilovu svetlost vodilju, jer su Edaine Valari nagradili za njihova stradanja. Osnaženog tela i uma i obdareni dugim životom, oni su odvedeni u zemlju Numenor, koja je ležala u Zapadnom Moru između Srednje Zemlje i Neumirućih ZemaIja. U to vreme, dobili su novo ime, Dunedaini, "Edaini Zapada", i živeli su tu tokom Drugog Doba Sunca, i smatrani najmudrije i najveće Ljude koji su ikad hodili tlom Srednje Zemlje.


Edhil

U dijalektima vilinskih naroda pojavljivala su se razna imena pod kojima su se međusobno znali. Među njima je i reč Edhil, kojom su Sindari nazivali sve Vilenjake.


Edoras

Tokom poslednjih pet vekova Trećeg Doba Sunca glavni grad Konjanika Rohana bio je Edoras. Izgradila su ga u dvadeset šestom veku dva kralja Rohirima, Eorl i Brego, u podnožju Bele Planine. Njegovo ime je prevod rohirimske reči za "dvorove", pošto je to bio kraljevski grad, i u njemu se nalazila velika dvorana za svetkovine Meduseld, dvor kralja. S uzvišice Edorasa, sagrađenog kao brdo-utvrđenje s ogradom od kolja, nasipom i jarkom, kraljevima se pogled pružao na velike poljane s konjima koje su sačinjavale kraljevstvo Rohan.

Eglat

U priči o Velikom Putovanju Vilenjaka u Dobima Zvezda postoji povest o tome kako je Treći Rod, Teleri, izgubio svog kralja, Elvea Singola. U Šumi Nan Elmot u zemljama Belerijanda on je začaran. I mada su Teleri mnogo godina tražili kralja, nisu mogli da ga nađu, i najzad su uzeli za kralja Elveovog brata i ponovo otišli na zapad, prema Neumirućim ZemIjama. Ali mnogi nisu hteli da napuste Nan Elmot i ostali su iz Ijubavi prema Elveu Singolu, mada je proteklo još mnogo godina. To su bili Vilenjaci zvani Eglat; oni su se zauvek odvojili od svojih srodnika i njihovo ime na vilenjačkom znači "napušteni". Na kraju je njihova vernost nagrađena, jer se njihov kralj zaista vratio. On se sad zvao Elu Tingol ili Kralj Sivi ogrtač, i bio je umnogome izmenjen. Iz njega je zračila silna svetlost, a sa sobom je doveo i izvor svoje začaranosti, svoju kraljicu, Melijanu Maju. S povratkom kralja i blagoslovom nove kraljice, važna sudbinaje čekala Eglate. Odonda su se uvek nazivali Sindari, Sivi Vilenjaci, i u godinama Zvezda oni su smatrani za najmoćniji narod u Srednjoj Zemlji.


Ekaja

Od svog postanka do kraja Drugog Doba Sunca posle Promene Sveta koja je nastupila s potonućem Numenora, za kontinente Arde se verovalo da su opasani Ekajom, Okružujućim morem. Ekaja je bio ogromni okean nalik na reku koji je plovio oko najdaljih granica Arde, od Vrata Noći do zapada Neumirućih Zemalja, kroz ledene predele severno od velikih kontinenata, prolazeći pored najdaljeg istočnog kontinenta i Kapija Jutra na zapadu, zatim prema jugu kroz na karti neobeležene predele juga, sve dok se ne bi vratio na zapad odakle je polazio. Posle Promene Sveta i uklanjanja Neumirućih Zemalja sa Arde, Ekaja je preoblikovan i njegove vode su se izmešale s drugim morima.


Elanor

U Trećem Dobu Sunca u zemlji Lotlorijen je rastao jedan divan zimski cvet. Taj cvet se zvao Elanor, što znači "zvezdano sunce", a njegovje cvet bio zvezdolik i zlatan. Letopisi Srednje Zemlje povezuju Elanor s "Pričom o Aragornu i Arueni". I Elanor Zlatna Zvezda i Nifredil Bela Zvezda rasli su najgušće na Kerin Amrotu, brežuljku na kome su se zaručili Aragorn, smrtni gospodar Dunedaina, i Aruena Undomijela, ćerka Elronda Polu-vilenjaka. Aruena je svoju sudbinu vezala sa rasom smrtnih Ljudi i, posle Rata za Prsten, Aragorn i Aruena su se venčali. Mada je njihov život bio srećan, ubrzo pošto je Aragorn umro i Aruena je nestala, izabravši brdo Kerin Amrot za mesto svog konačnog počinka.


Eldalie

Posle nekog vremena koje su proveli u velikom Jezeru istoka zvanom Kuivienen u Srednjoj Zemlji, Vilenjacima je dato da donesu krupnu odluku i odaberu: ili da nastave da žive na istoku i znaju samo za svetlost zvezda, ili da preduzmu Veliko Putovanje i dođu u Zemlje Večnog Svetla na Krajnjem Zapadu. Vilenjaci koji su se u Prvom Dobu Zvezdane Svetlosti odlučili na Veliko Putovanje iz Srednje Zemlje nazvani su Eldalie, narod Eldara. Oni su bili od Tri Roda: Vanjari, Noldori i Teleri, i o njima je mnogo ispričano u pesmama i pričama.


Eldamar

Zemlje Eldara, ili Uzvišenih Vilenjaka, u Neumirućim Zemljama zvale su se Eldamar, ili "vilindom". Ovde su najveći od Vilenjaka među tri roda vanjarskog, noldorskog i telerskog naroda živeli s moćnim valarskim silama. Eldamar je bio deo Neumirućih Zemalja istočno od Valinora i zapadno od Velikog Mora. Osnovan je u Drugom Dobu Drveća Valara kada su prvi Eldari stigli u Neumiruće Zemlje. Njegove teritorije su se nalazile s obe strane Pelori Planina koje su se nazirale u daljini i uključivale su prostrane plodne predele zapadno od planina večno obasjane Drvećem Svetlosti, Kalakiriju, ili Prolaz Svetlosti - obalske zemlje zapadno od planina obasjane samo svetlošću zvezda na Zalivu Eldamar - i veliko ostrvo Tol Ereseju. Ovde je bilo mnoštvo gradova i naselja, ali Tirion, sagrađen na brdu Tuna usred Prolaza Svetlosti, bio je prvi grad Vanjara i Noldora, a i najveći. Takođe je tu bilo i noldorsko utvrđenje Formenos, u zemlji svetlosti, i telerski gradovi Morskih Vilenjaka, Alkvalonde na obali, i Avalone na Tol Ereseji. Zemlje i gradovi Eldamara bili su po bogatstvu i lepoti bez premca. Njegovi gradovi su zidani od dragog kamenja i dragocenih metala. Njegovi usevi žita i voća su bili obilni, a njegov narod srećan, snalažljiv i mudar. Tvrdilo se da su čak i obale Eldamara posute dijamantima, opalima i bledim kristalima. Posle propasti Numenora i Promene Sveta na kraju Drugog Doba Sunca Eldamar, zajedno s ostatkom Neumirućih ZemaIja odnet je iz krugova sveta, neshvatIjivog smrtnicima.


Eldari

Prema pričama koje su stigle do ušiju Ljudi i po onome što je napisano u knjigama koje Ljudi mogu da proč-taju, istorija Eldaraje, velikim delom, istorija vilenjačke rase. U Prvom 'Dobu Zvezda, kad je Orome Lovac Valara otkrio Vilenjake u istočnim prdelima Srednje Zemlje, gledao ih je u čudu i nazvao Eldari, "narod Zvezda". U to vreme su se svi Vilenjaci zvali Eldari, ali kasnije su ovo ime uzeli samo oni koji su prihvatili pozive Valara da dođu na Zapad i preduzmu Veliko Putovanje u Neumiruće Zemlje. Oni koji su ostali nazvani su Avari, "nevoljni", a oni su ostali iz Ijubavi prema Srednjoj Zemlji, ili zato što nisu verovali u obećanu Zemlju Večnog Svetla.
Tako su Eldari bili izabrani narod i bili su podeljeni na Tri Roda: Vanjare, Noldore i Telere. Putovanje je, medutim, bilo dugo i opasno i mnogi Eldari nisu stigli do Neumirućih Zemalja; dobili su ime Umanjari, "Oni koji nisu iz Amana". Među njima su bili Nandori, Sindari, Falatrimi i Laikvendi. Ali veći broj je dovršio Putovanje i stigao u Neumiruće Zemlje u danima Drveća Valara. Tu su nastanili onu zemlju koja se zove Eldamar, koja je bila čuvana za njih, sagradili lepe gradove i postali veliki narod.
Čak i u godinama borbi i mraka koje su naišle s njihovim beznadežnim ratom protiv Morgota Neprijatelja, njihovi veliki podvizi, kako pripoveda "Kventa Silmarilion", blistali su u toj mračnoj istoriji, i tokom mnogih Doba kraljevstva Eldara su cvetala i u Srednjoj Zemlji i u Neumirućim Zemljama. Mnogo od toga je ispričano u pripovesti o Vilenjacima, istorijama mnogih Telera koji su se odvojili, i u "Noldolanteu", koga je opevao Maglor.

Elendil

Dunedainski kralj Arnora i Gondora, Elendil je bio numenorejski princ Andunija. Posle Sloma Numenora godine 3319. Drugog Doba, Elendil i njegovi sinovi, Izildur i Anarion, otplovili su sa svojih devet brodova u Srednju Zemlju i osnovali dunedainska kraljevstva Srednje Zemlje. Elendil, zvani Visoki, odabrao je da živi u severnom kraljevstvu Arnor, gde je vladao kao prvi Uzvišeni Kralj Arnora i Gondora, dok su njegovi sinovi živeli u južnom kraljevstvu Gondor. 3429. Drugog Doba Sauron je napao dunedainska kraljevstva. Sledeće godine obrazovana je Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi. Gil-galad, poslednji Uzvišeni Kralj Vilenjaka na Srednjoj Zemlji, udružio je snage s Elendilovim Dunedainima. U Bici kod Dagorlada 3434. Sauronova vojska je potučena, ali Gospodar Prstenova je pobegao u Mordor. U sedmogodišnjoj opsadi koja je usledila Anarion je ubijen. lako su Elendil i Gil-galad najzad uspeli da sruše Saurona u dvoboju ispred Mračne Kule, oni su takođe nastradali u borbi. Na Izilduru je ostalo da uzme očev slomljeni mač, Narsil, i da iseče Jedini Prsten iz Sauronove šake.


Elendili

"Akalabet" priča kako je, kad su Numenorejci ludo krenuli u rat protiv Sila Arde u Neumiruće Zemlje, cela njihova zemlja srušena i uništena. Međutim, pre Sloma, devet brodova je otplovilo iz te proklete zemlje. To su bili brodovi Elendila, "vernih", i Vilin-prijatelja, koji su se pokajali zbog načina života i postupaka Numenorejaca i otplovili u Srednju Zemlju. Tu su Elendil Visoki i njegova dva sina stvorili kraljevstva Dunedaina na Severu, u Arnoru, i na Jugu, u Gondoru.


Eladan i Elrohir

Vilenjački prinčevi Rivendela, Eladan i Elrohir su bili istovetni blizanci, sinovi Gospodara Elronda od Rivendela i Princeze Kelebrijane od Lotlorijena. Rođeni godine 139. Trećeg Doba, braća blizanci su bili tačno jedan vek slariji od svoje lepe sestre Aruene. Tokom najvećeg dela svog života oni su ostali u skrivenim vilenjačkim kraljevstvima Rivendel i Lotlorijen, ali godine 2509. njihovu majku su napali Orci. Mada su je dvojica braće ubrzo spasla, Kelebrijana je zadobila zatrovanu ranu koju niko nije mogao da izleči, i konačno je morala da otplovi u Neumiruće Zemlje. Do kraja tog Doba braća su bila saveznici sa Šumarima Dunedaina i osvetnički gonili Orke gde god bi mogli da ih nađu. Za vreme Rata za Prsten blizanci su jahali s Šumarima Severa da bi se pridružili Aragornu u Rohanu. Borili su se uz Aragorna tokom svih glavnih bitaka u ratu, do poslednjeg sukoba pred Crnom Kapijom Mordora. Izgleda da su se braća zadržala u Rivendelu dugo posle odlaska Elronda i drugih vilenjačkih velikaša, ali nije preostala nijedna pripovest da ispriča da li su odabrali da ostanu među smrtnicima ili da krenu na ono konačno putovanje na vilenjačkim brodovima u Neumiruće Zemlje.


Elrond i Elros

Poluvilenjaci, prinčevi Belerijanda. Rođeni u Avernienu na obali Belerijanda 542. Prvog Doba Sunca, Elrond i Elros su bili blizanci, sinovi Earendila i Elvinge. Posle Rata Besnih, kao sinovima smrtnog junaka i vilenjačke princeze, Valari su dopustili braći da izaberu svoje sudbine. Elros je izabrao da bude smrtan, mada mu je dodeljen životni vek dug pet stoleća.
Na početku Drugog Doba Elros je poveo preživele Edaine u Numenor i postao njihov prvi kralj. Elros je uzeo ime Tar-Minjatur i vladao Numenorom od godine 32. do 442. Sagradio je kraljevsku palatu i citadelu Armenelos. Elrond je odabrao da bude besmrtan vilenjački princ i na početku Drugog Doba živeo je u Lindonu. 1695. Uzvišeni Kralj Gil-galad gaje poslao da pomogne u odbrani Eregiona za vreme Rata Saurona i Vilenjaka. Međutim, kad je Eregion pregažen 1697, Elrond je poveo preživele do podnožja Maglenih Planina gde je osnovao Rivendel, koji se na vilenjačkom zvao "Imladris". U Poslednjoj Alijansi Vilenjaka i Ljudi, na kraju Drugog Doba Elrondje bio Gil-galadov glasnik. Pre no što je poginuo, Gil-galad je dao Elrondu Prsten Vilju, koji je bio "prsten vazduha" i najveći od Tri Prstena Vilenjaka.
Stote godine Trećeg Doba Elrond se oženio Kelebrijanom, ćerkom Galadrijele, i ovaj par je imao troje dece - Eladana, Elrohira i Aruenu. Tokom Trećeg Doba, Gospodar Elrond Poluvilenjak, kako su ga zvali, koliko je god mogao pružao je pomoć Dunedainima, a naslednici Arnora su često podizani pod njegovom zaštitom u Rivendelu. Takav naslednik bio je Aragorn II, koga je Elrond odgajao. 2980. Aragorn se upoznao s Aruenom u Lotlorijenu. Par se zaljubio jedno u drugo, ali je Elrond zabranio da se venčaju dok Aragorn ne postane Uzvišeni Kralj Arnora i Gondora. Uz Elrondovo vođstvo, u Rivendelu je 3018. osnovana Družina Prstena, i otpočela je Potraga za Prstenom. Pošto je Jedini Prsten uništen i Aragorn prisvojio svoj kraljevski tron oženivši se Aruenom, Treće Doba je okončano, a Elrond je otplovio preko mora u Neumiruće Zemlje.


Elve Singolo

Vilenjački kralj Telerija, Elve je bio jedan od tri kralja Vilenjaka koji su predvodili svoj narod na Velikom Putovanju u Neumiruće Zemlje, Međutim, u Belerijandu je odustao od Putovanja i osnovao carstvo Sivih Vilenjaka. Prozvan je Kralj Tingol i njegova priča se kazuje pod tim imenom.


Elvinga

Vilenjačka princeza Dorijata, Elvinga Bela bila je lepa ćerka Kralja Diora i Kraljice Nimlote od Dorijata. Jedina je u svojoj porodici preživela pustošenje i pljačkanje Menegrota pošto su ga Noldori osvojili 509. godine Prvog Doba Sunca. Sa svojim nasleđem, Silmarilom, našla je utočište u pristaništu Arvernien. Tu se srela i venčala s Earendilom Moreplovcem i rodila sinove blizance, Elronda i Elrosa. Ali kad su Noldori saznali gde se krije Silmaril, ponovo su napali. Ne videvši načina da umakne, Elvinga se bacila sa Silmarilom u more. U tom se času umešao Ulmo, valarski Gospodar Okeana, i pretvorio Elvingu u belu morsku pticu. Sa Silmarilom u kljunu letela je preko mora da pronađe Earendila.
Oni su uspeli da se probiju kroz Senovita Mora do Neumirućih Zemalja da bi Earendil mogao da zamoli Valare da uzmu učešća u Ratovima Belerijanda. Posle Rata Besnih Earendila, Valari su postavili, sa Silmarilom pričvršćenim na čelo, na nebeski svod. On je plovio svojim brodom preko neba i bio je poznat kao Jutarnja Zvezda. Posle toga je Elvinga sebi načinila dom u jednoj kuli na severnoj obali Eldamara i svake noći kad bi se Earendilov brod približio zapadnom horizontu, Elvinga je - kao bela ptica - poletala sa svoje kule da se pridruži mužu.

Engvar

U vreme kad je rasa Ljudi prvi put došla na Svet, Vilenjaci su bili veoma začuđeni. U poredenju sa Vilenjacima, Ljudi su bili jedna nežna rasa, nesposobna da se odupre okrutnim prirodnim stihijama, bolesti ili starosti. Zato su Avari, Vilenjaci Istoka, podučavali veštinama mnoge od ovih Ljudi da bi oni mogli da žive bez odricanja i straha. Međutim, Vilenjaci su ipak otkrili da ovi Ljudi brzo slabe, pošto su bili smrtna bića: Vilenjaci su teško mogli da spoznaju vrednost nekog Čoveka pre no što umre od starosti. Najstrašnije i najtajanstvenije za Vilenjake su bile bolesti tela koje su se prenosile kroz rasu Ljudi kao požari u polju pšenice. Kad bi te pošasti naišle na Ljude oni bi umirali, dok, naprotiv, nijednom Vilenjaku nikad nije bilo poznato takvo zlo. Stoga je jedno od imena kojim su Vilenjaci nazivali Ljude dato iz velikog sažaIjenja: Engvar, što na vilenjačkom jeziku znači "bolešljivi".


Enti

Za vreme Rata za Prsten čudni šumski divovi po imenu Enti ušli su u boj protiv Orka i Ljudi Izengarda. Polu-Ijudi, polu-drveće, bili su visoki četrnaest stopa, a najstariji je živeo u Srednjoj Zemlji devet Doba Zvezda i Sunca.
Gospodar Enta bio je Fangorn koji se u svakodnevnom jeziku zvao Drvobradi. Bio je ogroman i prastar, jer je pripadao najvišoj i najjačoj rasi rođenoj na Svetu. Kao hrast ili bukva bilo je ogromno Drvobradovo deblo grube kore, dok su njegove granolike ruke bile glatke i njegove sedmo-prste šake čvornovate. Drvobradova neobična, gotovo bezvrata glava, bila je visoka i debela kao njegovo deblo. Njegove smeđe oči su bile krupne i mudre i izgledalo je da svetlucaju zelenom svetlošću. Njegova divlja siva brada bila je kao gusta slamasta kosa od grančica i mahovine. Bio je sazdan od vlakana drveta, ali se kretao hitro na nesavitljivim nogama sa stopalima kao živim korenjem, naginjući se i istežući kao neka dugonoga barska ptica.
Vilinske istorije pričaju kako su se, kad je Varda, Kraljica Nebesa, upalila zvezde i kad su se Vilenjaci probudili, i Enti takođe probudili u Velikoj Šumi Arde. Oni su izašli iz misli Javane, Kraljice Zemlje, i bili su njeni Pastiri Drveća. Kao pastiri i Enti čuvari su se i pokazali, jer kad bi se Enti razljutili, njihov bes bio bi strašan i oni su mogli da smrve kamen i čelik golim rukama. S pravom su ih se plašili, ali su oni takođe bili nežni i mudri. Voleli su drveće i sve Olvare i čuvali su ih od zla.
U vreme svog buđenja Enti nisu mogli da govore, ali su se od Vilenjaka naučili toj veštini, i veoma su je voleli. Radovali su se da nauče mnoge jezike, čak i kratke cvrkutave jezike Ljudi. Najdraži od svih bio im je jezik koji su sami izumeli, kojim niko, sem Enta, nikad nije ovladao. On se kotrljao dubok i zvučan s njihovih jezika kao spora grmljavina ili bezvremeno tutnjanje talasa na zaboravljenim obalama. U sporom prolaženju entskog vremena, oni su formirali svoje misli u neishitrenim odlukama i uokvirili ih u govor, bez opterećenja i prirodno poput godišnjih doba.
Mada su Enti povremeno imali velika okupljanja, zvana Ent-skupovi, uglavnom su bili usamljenički narod koji je živeo odvojeno jedan od drugog u izolovanim entskim kućama u velikim šumama. Često su to bile planinske pećine obilno snabdevene izvorskom vodom i okružene lepim drvećem. U takvim mestima su obedovali, a oni im se nisu sastojali od čvrste hrane već iz bistre tečnosti smeštene u velikim kamenim ćupovima. To su bili Ent-napici i ta čarobna tečnost je sijala zlalnom i zelenom svetlošću. A u Ent-kućama su se odmarali, često se osvežavajući tako što bi stali pod kristaino svežu vodu nekog vodopada koji bi ih tokom noći prelivao u kaskadama.
Tako su Enti živeli svojim mudrim, skoro besmrtnim životima, i mnoge zemaljske rase su jačale i opadale oko njih a da nisu remetile ni uznemiravale njihovu veličinu. Tek kad su došli opaki Orci, naoružani čeličnim oružjem, Enti su se razbesneli. Ni Patuljke Enti nisu voleli, jer su oni nosili sekire i sekli šume. I priča se da su u Prvom Dobu Sunca ratnike Patuljaka Nogroda, koji su opustošili sivovilenjačku citadelu Menegrot, uhvatili Enti i potpuno ih satrii.
Enti su, u godinama Zvezdanog sjaja, bili i muškog i ženskog pola, ali su se u Godinama Sunca Ent-supruge zaljubile u otvorene predele gde su mogle da se brinu o sitnijim Olvarima - voćkama, grmlju, cveću, travama i žitu, dok su muški Enti voleli šumsko drveće. Tako su Ent-supruge otišle u otvorene Smeđe Zemlje, gde su bile predmet obožavanja rase Ljudi koji su od njih naučili veštinu negovanja biljaka i zemljinih useva.
Ali, pred kraj Drugog Doba Sunca, bašte Entsupruga su uništene i s baštama su otišle i Entsupruge. Među njima bila je i žena Drvobradog, Fimbretila, koju su zvali Vito-grana Lakonoga. Nijedan priča ne kazuje o njihovoj sudbini. Možda su Ent-supruge otišle na jug ili istok, ali šta god da je bilo, to nisu znali Enti od Šuma, koji su lutali u potrazi za njima mnogo dugih godina.
Mada Enti nisu mogli da umru kao Ljudi, od.starosti, postali su ipak rasa koja izumire. Oni nikad nisu bili brojni, i neki su pobijeni oštricama ili vatrom, i nijedan novi Entić nije se pojavio posle odlaska Ent-supruga. Isto tako, prostrane šume Erijadora, gde su nekad mnogi od njih tumarali, do Trećeg Doba su posečene ili popaljene, tako da su preostale jedino Stara Šuma, koja se graničila s Okrugom, i velika Entšuma Drvobradog.
Do Rata za Prsten Drvobradi se ubrajao među tri najstarija Enta koja su došla na svet pod zvezdama u Vreme Budenja. Pored Drvobradog, bio je tu i Finglas, što znači "Listopram", i Fladrif, što znači "Skožokor", ali poslednja dvojica su se bila udaljila čak i od poslova drugih Enta. Finglas se na entski način povukao u prirodu svog bića i postao "stablast". Jedva da se pomerao i malo njih je moglo da ga razlikuje od drveća. Fladrif se borio sam protiv Orka koji su zauzeli njegove brezove šumarke, pobili mnoge od njegovih Entića i izranjavili ga sekirama. Naposletku je pobegao da bi živeo sam na visokim planinskim obroncima.
lako je od starijih jedino Drvobradi ostao pokretnih udova i aktivan, bilo je mnogo mlađih Enta. Širom Entšume vladalo je nezadovoljstvo zato što su Ente uznemiravale sluge Sarumana, koje su se nastanile u susednom Izengardu. Zato su oni ušli u Rat za Prsten, i to je bio veliki Marš Enta. Red po red, Enta marširao je na utvrđenje Izengard. S njima su išli Huorni, Duhovi drveća kojima su Enti komandovali i čija je snaga bila skoro isto tako velika kao i njihova. Sami bedemi Izengarda su srušeni i sravnjeni sa zemljom entskim gnevom i moć Sarumana je poIjuljana. Huorni su nastupali u Bici od Rogburga poput šume u pokretu, i legije Sarumana su istrebljene.
Posle Rata za Prsten Enti su nastavili da žive mirno u Entšumi, ali su i dalje slabili i verovalo se da im je u Četvrtom dobu došao kraj.


Entšuma

Velika i prastara šuma na južnom kraju Maglenih Planina u dolinama Reke Anduin bila je poznata kao Entšuma jer su je naseljavala ona drevna i moćna bića koja su se zvala Enti, Pastiri Drveća i čuvari šuma. U vreme Rata za Prsten ova šuma je najčešće zvana Fangorn Šuma, po Fangornu (Drvobradom), najstarijem živom Entu na Srednjoj Zemlji i gospodaru te šume.


Eomer

Severnjak, princ Rohana. Rođen 2991. Trećeg Doba, Eomer je bio sestrić Kralja Teodena od Rohana i, kao skoro svi iz njegovog roda, bio je visok, snažan i zlatokos. Pre Rata za Prsten, Eomer je bio zapovednik Ridermarka, ali je zbog prijateljstva s Gandalfom i zabrinutosti zbog zlog uticaja kraljevog savetnika, Grime Crvojezika, pao u nemilost. Tokom Rata za Prsten istakao se boreći se u bitkama Horngburga, Pelenorskih Polja i Crne Kapije Mordora. Kad je Kralj Teoden smrtno ranjen na Pelenorskim Poljima, imenovao je Eomera za svog naslednika. On je postao osamnaesti kralj Rohana i vladao do godine šezdeset i treće Ćetvrtog Doba. 3020. oženio se Princezom Lotlorijelom od Dol Amrota, koja je ubrzo potom rodila njegovog sina i naslednika, Vilinvina Lepog.


Eonve

Majar, glasnik Manveov, Eonve je najmoćniji od Majara i barjaktar Manvea, Kralja Valara. Eonveova snaga u borbi se može meriti čak i sa snagom Valara. Njegova truba je najavila dolazak Vaiara, Majara i Eldara u Ratu Besnih koji je razorio Angband i okončao zauvek Morgotovu vladavinu. Posle Velike Bitke Eonve je bio taj koji je procenjivao Vilenjake i podario Edainima njihovu veliku mudrost i znanje.


Eorl

Severnjak, kralj Rohana, Eorl je nasledio svog oca, Leoda, kao Gospodar Eoteda, dok je još bio mladić. Zato je prozvan Eorl Mladi. Eorl je stekao slavu ukrotivši Falarofa, pret-ka legendarnih Meara, belih "prinčeva konja" Rohana. Godine 2510. Eorlova konjica je spasla Ljude Gondora sigurnog poraza u Bici od Kelebranta. U znak zahvalnosti, Domoupravitelj (Namesnik) Gondora je podario svojim saveznicima pokrajinu Kaienardon koja je dobila novo ime Rohan, što znači "zemlja konja". Eorl je vladao kao Kralj Rohana od 2410. do 2545. kad je, kao šezdesetogodišnjak, poginuo boreći se protiv Istočnjaka u Voldu (Pustari).

Eorlingas (Eorlinzi)

U svetlim, lepim brežuljkastim travnatim predelima, koji su u Trećem Dobu Sunca ležali severno od Belih Planina, živela je jedan rasa Ljudi koji su nazvani Rohirimi, "gospodari konja". Oni su sebe često zvali "Eorlingas" (EorUnzi) u čast Eorla Mladog, prvog u njihovoj lozi kraljeva.


Eoteodi

Među Severnjacima koji su živeli istočno od Planina Magle uzdigla se jedna snažna i lepa rasa koja je ušla u istorije Zapadnih Zemalja u dvadesetom veku Trećeg Doba Sunca. Njih je poveo u Dolinu Anduina, između Karoka i Gladena, poglavica po imenu Frumgar. Ovi Ijudi su nazvani Eoteodi i bili su veliki konjanici i vojnici. Sin Frumgara se zvao Fram i on je ubio Skatu Crva, Zmaja od Sivih Planina. Od Frumgarove loze bili su Leod i njegov sin, Eorl Mladi, koji je prvi ukrotio Konja Felarofa, pastuva, pretka Meara, Prinčeva Konja. Eorl je predvodio konjicu Eoteoda u Bici od Bojnog Polja Kelebrant i slomio Balkote i Orke koji su razbili zid od štitova vojske Gondora. Za to spasavanje Kirion, Vladajući Namesnik Gondora, poklonio je Eotedima južnu pokrajinu Kalenardon (kasnije nazvanu Marka). Oni su rado otišli na jug i potom bili poznati kao Rohirimi, "gospodari konja". Eorl je postao prvi u lozi Kraljeva Marke koji su bili vladari te bogate i travnate zemlje više od pet vekova.


Eovina

Severnjakinja, Vitez-Deva, braniteljka Rohana. U vreme Rata za Prsten Eovina je bila lepa zlatokosa sestričina Kralja Teodena od Rohana i sestra Princa Eomera. Za vreme Rata za Prsten Eovina se zaljubila u Aragorna. U očajanju zbog njegove navodne smrti, i osećajući se osujećena i razočarana zato što nije bila u mogućnosti da se bori za svoj narod, Eovina se prerušila u ratnika po imenu Krpošlem (Dernhelm) i jahala s Rohirima u Bici Pelenorskih Polja. Tu je zadobila najveću slavu koju jedan ratnik može steći, stojeći nad smrtno ranjenim Kraljem Teodenom i boreći se s Vešcem-kraljem, gospodarem Utvara Prstena. Zaštićena proročanstvom koje je glasilo da on neće moći da bude ubijen rukom Čoveka. Eovina je obelodanila da je vitez-deva, i svojim mačem je ubila Krilatu Zver na kojoj je on jahao. Zatim uz pomoć Hobita, Merjadoka Brendibaka - posekla je i samog Vešca-kralja. U toj borbi, međutim, Eovinu je savladao otrov Utvara Prstena, "Crni Dah", i ona je pala u san nalik na smrt. Konačno ju je povratio iz te obamrlosti Aragorn, koristeći čarobnu travku po imenu Atelas.
Posle Rata za Prsten Eovina se oporavila i od zle čini Vešca-kralja i svoje zaluđenosti Aragornom. Potom se udala za Faramira, Namesnika Gondora i Princa od Itilijena.


Erebor

U Trećem Dobu Sunca, Erebor, "Samotna Planina", mogla se naći u Rovanionu, južno od Sivih Planina i između Mrke šume i Gvozdenih Brda. Godine 1999. naselio ju je patuljački Kralj Train Ii ona je postala poznata kao Kraljevstvo pod Planinom. Tokom više od sedam vekova patuljačko kraljevstvo Erebor se uzdizalo u bogatstvu i moći, ali godine 2770. krilati zmaj vatrenog daha po imenu Šmaug Zlatni razorio je kraljevstvo i iz njega isterao Patuljke. Skoro dve stotine godina Šmaug je živeo u Ereboru i spavao na ogromnoj riznici blaga u velikoj jazbini. Godine 2941. Hobit Bilbo Bagins i Patuljci Torina i Družine su uznemirili Zmaja, a kad je Šmaug izašao u osvetničkom besu, ubio ga je Bard Lukonosac. Patuljci su se vratili u Erebor i Kralj Dain II je povratio bogatstvo i slavu Kraljevstva pod Planinom. Za vreme Rata za Prsten Sauronove snage su napale i opsele Erebor. Međutim, kad je Jedini Prsten uništen, sile mraka su se istopile i Patuljci i njihovi saveznici Ljudi od Dola su odbili vojsku Orka i Istočnjaka koja ih je opsedala. U Četvrtom Dobu Erebor je sačuvao svoje bogatstvo i nezavisnost, ali je bio u tesnom savezništvu s Ponovo Ujedinjenim Kraljevstvom Arnora i Gondora pod Kraljem Elesarom.


Eregion

Zapadno od Maglenih Planina, u šumovitom kraju ispod patuljačkog kraljevstva Kazad-dum, tokom Drugog Doba Sunca nalazilo se kraljevstvo Eregion. Među Ljudima zvano Holin, Eregion na vilenjačkom znači "zemlja zelenike". Prvi put su ga naselili 750. godine Drugog Doba Gvait-in-Mirdaini, Vilin-kovači koji su sa Sauronom iskovali Prstenove Moći. Njihov najvažniji grad bio je Ost-in-Edil, ali su grad i kraljevstvo potpuno uništeni do 1697. godine Drugog Doba, za vreme rata Saurona i Vilenjaka. Do kraja Trećeg Doba i prolaska Družine Prstena malo je bilo onih koji su znali bilo šta o istoriji ovog pustog šumskog kraljevstva.


Erjador

Prostrani pojas zemlje izmedu Plavih Planina i Maglenih Planina zvao se Erjador. Za vreme Prvog Doba Sunca Erjador su naseljavali Ljudi koji su bili pod zlim uticajem Morgota, Mračnog Neprijatelja. U Drugom Dobu ovde je u velikoj meri vladala Sauronova moć, i mnogi od tamnokosih Ljudi Erjadora, koji su bili preci Dunlendinga, sklapali su saveze s Mračnim Gospodarem. Tek sa dolaskom Dunedaina i osnivanjem Kraljevstva Severa godine 3320. Sauronov uticaj je oslabio. Tokom prve polovine Trećeg Doba ceo taj predeo bio je Kraljevstvo Severa, kraljevstvo Arnor. Do vremena Rata za Prsten, bolesti, poplave i ratovi s veštičijim kraljevstvom Angmar zbrisali su stanovništvo ove nekad bogate i gusto naseljene zemlje. Ostala je samo šačica naselja: zemlja Hobita od Okruga, Ljudi od Brija i Vilenjaci od Rivendela.


Eruhini

"Ainulindale" priča da je u vreme Uređenja Sveta Eru, koji se zove Iluvatar, doneo na svet rase Vilenjaka i Ljudi. Zato su se ove rase na vilenjačkom jeziku zvale Eruhini, što bi na vestronskom bilo "deca Iluvatarova".


Erusen

Rase Vilenjaka i Ljudi su stvorili Eru i podarili im život Neuništivim Plamenom. Vilenjaci su zato zvali ove rase Njegovom decom i nazivali ih Erusen,"deca Erova".

Este

Valiera zvana "Isceliteljka". U vrtovima Lorijena u Valinoru je Ostrvo Este usred Jezera Lorelin, dom žene Gospodara Snova, Este Isceliteljke, čije ime znači "odmor". Este je jedna od sedam kraljica Valara i nju zovu "nežna". Haljine su joj sive, a isceliteljski san je njen dar svetu.


Ezgarot

Tokom Trećeg Doba postojao je jedan grad Ljudi tik na severoistoku od Mrkešume i južno od Erebora, Samotne Planine. Bio je to Ezgarot, grad Ljudi s Dugog Jezera. Grad je podignut na stubovima pobodenim u Dugo Jezero i povezan sa kopnom drvenim mostom. Pošto je Ezgarot bio odmah na jugu od patuljačkog kraljevstva Erebor i nizvodno od Šumskih Vilenjaka, Jezerski Ljudi su postali bogati trgovci. Njime je vladao Gospodar koji je biran među njegovim narodom. Godine 2770. njihova trgovina s Patuljcima Erebora je prestala kad je Šmaug Zlatni Zmaj prisvojio planinu. Ipak, Ezgarot je opstao, mada je susedni grad Dol potpuno uništen. Godine 2941. Šmaug Zlatni je naišao u žestokom besu i napao sam Ezgarot. Mada je Zmaj ubijen, Ezgarot je izgoreo. Ipak, nije izgubIjen, jer je s ogromnim bogatstvom Zmajeve riznice grad ponovo podignut i njegov napredak obnovljen.

Falas

Među kraljevstvima Sivih Vilenjaka Belerijanda bilo je i obalsko kraIjevstvo Zapadni Belerijand, zvano Falas. Bila je to postojbina Falatrima, Viienjaka koji su voleli more, a njima je vladao Gospodar Kirdan, kasnije prozvan Kirdan Brodograditelj, jer je njegov narod bio prvi na Srednjoj Zemlji kojije ovladao veštinom brodogradnje. Glavna pristaništa Falasa (što je vilenjačko ime za "obalu") bila su Britombar i Eglarest i, mada su se ti gradovi dugo odupirali, za vreme Rata za Prsten razoriia ih je sila Morgota Neprijatelja. Premda je Falas osvojen, sami Falatrimi nisu nastradali jer je Kirdan poveo svoj narod u njihovim belim brodovima u sigurnost na Ostrvo Balar. Kasnije, kad je sva zemlja Belerijand potonula u more, Kirdanov narod je preživeo otplovivši opet u Zaliv Lune i osnovavši jedno novo pristanište u zemlji Lindon, poznato kao Sive Luke.


Falatrimi

Falatrimi, Vilenjaci Falasa, živeli su u obalskim predelima Belerijanda u godinama Zvezdane Svetlosti u Prvom Dobu Sunca, a vladao im je Gospodar Kirdan. Oni su bili od RodaTelera, ali kad je Ulmo Gospodar Okeana došao do Telera, Kirdan i njegov narod su odbili da pođu na konačno putovanje u Neumiruće Zemlje i tako su se odvojili od svoje braće. Falatrimi su živeli dugo kraj mora i bili su najmudriji od svih pomorskih naroda na Srednjoj Zemlji. Oni su bili prvi koji su gradili brodove u Smrtnim Zemljama. Brodovi Kirdana su bili čarobni i bili su u stanju da prevale onaj dalek put u Neumiruće Zemlje, čak i posle Promene Sveta, kad su se Srednja Zemlja i Neumiruće Zemlje zauvek razdvojile. Onda su samo Vilinbrodovi Falatrima mogli da se upute na to usamljeničko putovanje.
Izvesno vreme posle odlaska Telerija u Neumiruće Zemlje Falatrimi su živeli sami na obalama Belerijanda, i tu su sagradili dve velike luke po imenu Eglarest i Britombar. Ali, posle kratkog perioda mira pod zvezdanom svetlošću, oni su otkrili da je jedan drugi deo Umanjara postao moćan u Šumi Dorijat, odmah na istoku od Falasa. Kralj tih Vilenjaka bio je Elve Singolo, koji se izgubio, i s njim je bila Melijana Maja, njegova kraljica. U to vreme su Kirdan i Falatrimi ponovo upoznali tu braću, Sive Vilenjake, i ubrzo su postali saveznici tim Ijudima, jer su govorili jezikom Sivih Vilenjaka i primali k srcu sve njihove ciljeve. U godinama borbe koje su došle s Uzdizanjem Sunca, Falatrimi su se borili za njih protiv Morgota Neprijatelja koji se uzdigao na severu.
U tom Prvom Dobu Sunca Falatrime su neko vreme opsedali Orci, a kasnije su njihove luke pale pred Morgotom, ali su oni uzeli svoja brodove i otplovili na Ostro Balar, i nikakva Morgotova moć nije mogla da izađe na more, jer se on mnogo plašio Gospodara Okeana, Ulma. Tu su Falatrimi ostali bezbedni sve do rata Besnih, kad je sam Belerijand potisnut u more pri uništenju Angbanda. Ponovo su brodovi Falatrima zaplovili i otišli na jug u Zaliv Lune u zemlji Lindon, poslednjem od Vilin-kraljevstava Belerijanda koje je preživelo opšti pokolj te Velike Bitke. Tu je Kirdan sagradio poslednju luku Vilenjaka na Srednjoj Zemlji. Ona se zvala Sive Luke i iz tog mesta poslednji Vilin-brod je otplovio zauvek iz Smrtnih Zemalja.

Falmari

Od svih Vilenjaka Treći Rod, Teleri, živeli su najduže na obalama Belegaira, Velikog Mora Zapada. Ti Ijudi su bili najupućeniji u osobenosti i ćudi mora, i zato su nazvani Falmari i Morski Vilenjaci. Njihova upućenost u navike i postupanja Ulmoa Gospodara Mora i njegovih miljenika i slugu Osea od Talasa i Uinen od Mirnih Voda se postepeno povećavala. U danima kad su Falmari otputovali u Zaliv Eldamar na Samotnom Ostrvu, Ose je došao među njih i, uz njegove savete postali su prvi narod koji je naučio veštine brodogradnje. Stvorene su telerske flote i Falmari su došli u tim brodovima u Eldamar, gde su sagradili Alkvalonde, "luke Labudova", i živeli u palatama od bisera. U svojim brodovima Falmari uvek uplovljavaju i isplovljavaju kroz morem isklesani lučni prolaz od kamena, koji je kapija njihove luke na Zalivu Eldamar.
Sve rase su kasnije naučile veštinu građenja brodova i plovidbe od Falmarija, ali su oni naučili samo malo od falmarskog znanja o moru, jer drugi narodi nisu posedovali takvu veštinu govora niti imali tako tanani glas i uvo da bi upoznali ćudi mora tako dobro kao Falmari.


Falohide

Od naroda Polušana zvanog Hobiti, pričalo se, postojale su tri loze: Falohide, Sturi i Harfuti.
Falohide su bili narod šumovitih predela i bili su najupućeniji u umetnosti pesme i poezije. Po hobitskim merilima, bili su visoki, svetlokosi i svetle puti. Bili su manje brojni od dve druge loze, ali su bili pustolovniji i skloni da vrše odvažna dela. Zbog toga su Falohide često postajali vođe svog naroda i znalo se da traže društvo i savete Vilenjaka. Falohidska braća, Marko i Blanko, osnovali su Okrug godine 1601. Trećeg Doba. A i oni od porodica Tuka, Brendibaka i Baginsa, koje su dale čuvene junake u velikom sukobu u Ratu za Prsten, svi su imali jake krvne veze s lozom Falohida.


Fangorn

Ent od Šume Fangorn, u vreme Rata za Prsten bio je najstariji Ent na Srednjoj Zemlji. Njegovo ime na vestronskom jeziku Ljudi bilo je "Drvo-bradi" i pod tim imenom se kazuje njegova životna priča.


Fangorn Šuma

Fangorn Šuma, jedna od najstarijih šuma na Srednjoj Zemlji u vreme Rata Prstena, nalazila se na jugoistočnom kraju Maglenih planina. I mada je bila velika, predstavljala je samo ostatak prostrane šume koja se nekad prostirala na sever i pokrivala ceo Erjador i velika područja izgubljenih zemalja Belerijanda. Među Rohirimima je nazivana Entšuma, zato što je bila poslednje utočište onih divov-skih šumskih čuvara koji su se zvali Enti; bila je to ukleta i zastrašujuće stara šuma ispunjena čudnim i često zloćudnim duhovima. Šuma je nazvana po svom glavnom čuvaru, Fangornu, najstarijem živom Entu na Srednjoj Zemlji. Fangornovo ime znači "Drvobradi", i pod tim imenom bio je poznat Družini Prstena.
Razljućen zbog okrutnog obesnog uništavanja šuma koje su vršili Orci i druge sluge zlog čarobnjaka Sarumana, Drvobradi je poveo vojsku Enta i Huorna, Duhova Drveća iz Fangorn Šume, i svojom strahovitom snagom oni su golim rukama razderali zidine Sarumanove velike tvrđave Izengard.


Faramir

Dunedainski gospodar Gondora. Rođen godine 2983. Trećeg Doba, Faramir je bio drugi sin Denetora II, poslednjeg Vladajućeg Namesnika Gondora. Kao Zapovednik Šumara Itilijena, Faramir je predvodio povlačenje iz Ozgilijata u Minas Tirit pre Opsade Gondora. Pošto je njegov brat Boromir bio ubijen, Faramira je oborio Veštac-kralj. De-netor je poludeo i Gandalf ga je za malo sprečio da spali obamrlog Faramira. Bile su neophodne isceliteljske ruke Aragorna da probude Faramira iz sna nalik na smrt, izazvanog "Crnim Dahom" Vešca-kralja. Kad se oporavio, on se zaljubio u Eovinu, vitez-Devu od Rohana. Posle rata, ovaj par se venčao i Faramir je bio Namesnik Gondora i Princ od Itilijena sve do svoje smrti, godine osamdeset druge Četvrtog Doba.


Fastitokalon

U fantastičnom predanju Hobita nalazi se priča o ogromnoj kornjači-ribi za koju su Ljudi mislili da je ostrvo u moru. Kad su Ljudi načinili prebivalište na leđima zveri izgledalo je da je sve u redu, sve do časa kad su zapalili vatre, a zver u panici zaronila duboko pod more potopivši logorište.
Hobiti su ovu zver nazvali Fastitokalon, ali da li je ova priča, kao i ona o Olifauntu, zasnovana na činjenicama, ne može se otkriti iz istorija koje su došle do Ljudi. Jer iako je stvorenja Srednje Zemlje bilo mnogo, nikakva velika morska čudovišta se ne pominju u pričama drugih rasa.
Verovatno je ova priča zapravo alegorija o Padu Numenorejaca,kako se pripoveda u "Akalabetu". Jer u Drugom Dobu Sunca ti najdarovitiji od Ljudi uzdigli su se do veće moći no što im je bilo dopušteno u okviru Sfera Sveta, i plamen strasti i ambicije ih je obuzeo, a njihovo veliko ostrvo je, kao Fastitokalon, potonulo u široki okean gde je većina Numenorejaca nastradala u tom strašnom Padu.


Feanor

Vilenjački princ Eldamara. Tvorac Silmarila, Feanor je bio sin noldorskog Uzvišenog Kralja Finvea i KraIjice Mirijele. Na rođenju nazvan Kurufinve, kasnije je prozvan Feanor, što znači "Vatreni duh". U Eldamaru se oženio Nerdanelom i s njom izrodio sedam sinova. Feanor je bio genije koji je prvi stvorio Vilin-dragulje, one čarobne kristale ispunjene zvezdanim svetlom. On je takođe načinio Palantire, "videće kamenove". Ali Feanorovo najveće delo bilo je oblikovanje Silmarila: tri dragulja ispunjena živim svetlom Drveća Valara. Ti najlepši dragulji na svetu postali su prokletstvo za Feanora i njegov rod. Jer, pošto je Melkor uništio Drveće Svetlosti, ubio je Feanorovog oca, oteo Silmarile i pobegao u Srednju Zemlju. Feanor je u nju poveo Noldore u poteru za Melkorom, kojeg je prekrstio u Morgot, što znači "Mračni Neprijatelj". Kad su Feanorovi Noldori ušli u Belerijand, sukobili su se s Morgotom u deseto dnevnoj Bici pod Zvezdama, i pobili su njegovu ogromnu vojsku Orka. Medutim, Feanor je neoprezno izjahao ispred svoje vojske goneći Orke. Pošto se odvojio od svoje kraIjevske garde, opkolili su ga Balrozi i ubio ga je njihov vladar, Gotmog, Uzvišeni Zapovednik Angbanda.

Felarof

Mearas, Konj od Rohana. U dvadeset šestom veku Trećeg Doba Sunca Gospodar Leod od Eoteoda je poginuo dok je pokušavao da ukroti divljeg konja zvanog "čovekova propast". Leodovom sinu Eoriu ostalo je da ga ukroti, ali nije za to bilo potrebe, jer se Konj pokorio da bi se iskupio za ubistvo. Eorl mu je dao novo ime, Felarof, što znači "otac Konja", jer od njega su poticali Meari, koji su bili ona čarobna, srebrnosiva pasmina. Eoteodi su od onda zvani Rohirim, "gospodari konja", a barjak Rohana beše beli lik Felarofa kako trči po zelenom polju. Felarof i njegovi potomci nisu mogli da govore, ali su razumeli govor Ljudi i na njima se moglo jahati bez sedla ili uzde. Felarof je nosio Eorla pobednički u mnogim sukobima, ali 2545. obojica su poginuli u bici s Istočnjacima. Sahranjeni su zajedno s počastima ispod jedne humke u Pustari.


Fili

Patuljak Torina i Družine. Godine 2941. Trećeg Doba Fili se priključio Potrazi za Samotnom Planinom koja je kao ishod imala ubijanje Šmauga Zmaja i povraćaj patuljačkog kraIjevstva pod Planinom u Ereboru. Fili je rođen godine 2859. i bio je sin sestre Torina Hrastoštita, Dise. Fili i njegov brat Kili su bili tako vatreno odani svom ujaku, da su obojica ubijeni dok su branili Torina na samrti u Bici Pet Vojski.


Finarfin

Vilenjački kralj Eldamara, Finarfinje bio treći sin Uzvišenog Kralja Finvea od Noldora. Finarfin i njegov brat Fingolfin su rođeni u Finveovom drugom braku s Kraljicom Indis. Feanor je bio njihov stariji polubrat. Finarfin se oženio telerskom princezom Earvenom od Alkvalondea, i ovaj par je imao petoro dece: Finroda, Orodreta, Angroda, Aignora i Galadrijelu. Poštoje Morgot oteo Silmarile i ubio mu oca, Finarfin se pridružio svojoj braći, zaklevši se da će se osvetiti. Međutim, kad je Feanor izvršio upad u Alkvalonde i pobio mnoge telerske Vilenjake da bi iskoristio njihove brodove da otplovi u Srednju Zemlju, Finarfin je odbio da ide dalje. Vratio se u Tirion i vladao kao Uzvišeni Kralj Noldora koji su ostali u Eldamaru. Na kraju Prvog Doba Sunca Finarfin je vodio Noldore u Srednju Zemlju s vojskom Valara u Ratu Besnih. Posle toga Finarfin se vratio u Eldamar i nastavio mudro i valjano da vlada svojim narodom.


Finduilas

Dunedainska princeza Dol Amrota, Finduilas je bila žena Denetora II, Vladajućeg Namesnika Gondora. Rođena 2950. Trećeg Doba, ćerka Princa Adrahila od Dol Amrota, Finduilas je bila lepa, požrtvovana majka Boromira i Faramira. Međutim, tokom dvanaest godina braka, otkrila je da se sve više udaljava od svog muža koga su pritiskale teške misli. Izgleda da je Finduilasi takođe nedostajao njen dom iz detinjstva kraj mora. Postepeno je slabila i venula, i umrla je 2988. Finduilas od Dol Amrota je, po svoj prilici, dobila ime po vilenjačkoj princezi Finduilas iz Prvog Doba Sunca. Prva Finduilas je volela prvo Gvindora, jednog vilenjačkog velikaša iz Nargotronda, a onda Turina, edainskog junaka. Posle Gvindorove smrti i razaranja Nargotronda, Finduilasu su zarobili i odneli Orci. Baš u trenutku kad je izgledalo da bi mogla da bude spasena, kad su Haladini uhvatili u zasedu orčku bandu kod Prelaza Teiglina, njeni zli otmičari su je ubili.


Fingolfin

Vilenjački kralj Belerijanda, Fingolfin je bio drugi sin Finvea, Uzvišenog Kralja Eldamara. Njegova braća su bila Feanor i Finarfin. Fingolfinova deca su bila Fingon, Turgon i Aredela. Mada u početku nerado, Fingolfin se pridružio Feanoru u poteri za Morgotom u Srednju Zemlju. Međutim, kad je Feanor oteo vilenjačke brodove iz Alkvalondea, Fingolfinje bio prisiljen da vodi svoj narod ka severu preko Helkaraksea, mosta od "leda koji mrvi" koji je vodio ka Srednjoj Zemlji. Kad je Fingolfin stupio u Srednju Zemlju, prvi Mesec se uzdigao i Morgotove horde su se povukle pred njim. Posle Feanorove smrti u Bici pod Zvezdama, Fingolfin je postao Uzvišeni Kralj Noldora u Srednjoj Zemlji. Smestivši se u Hitlumu, Fingolfin je držao Morgotove snage zatvorene u Angbandu sve do razarajuće Bitke Iznenadnog Plamena 455. godine Prvog Doba. Videvši pustošenje svud oko sebe, Fingolfin je bio ispunjen takvom srdžbom i očajanjem da je odjahao do kapije Angbanda i uputio izazov Morgotu. U dvoboju koji je usledio Fingolfin je uspeo da svojim mačem Ringilom zada Morgotu sedam teških rana pre nego što ga je ovaj ubio. Njegovo telo je spasao Torondor, orao, i ono je sahranjeno u Okružujućim Planinama.


Fingon

Vilenjački kralj Belerijanda. Rođen u Eldamaru, bio je sin Fingolfina, i bio je među Noldorima koji su gonili Morgota do Srednje Zemlje. Tu je on prisvojio Dorlomin u Belerijandu i borio se hrabro u Ratu Dragulja. Uz pomoć Torondora orla, Fingon je izbavio Feanorovog sina, Maidrosa iz okova visoko na planini Angband. On je takode bio prvi koji se borio sa Glaurungom Zmajem i oterao ga. Posle smrti svog oca 455. godine Prvog Doba Fingon je postao Uzvišeni Kralj Noldora. Njegova vladavina, međutim, trajala je samo osamnaest godina, jer su ga ubili Balrozi u kataklizmičkoj Bici Nebrojenih Suza 473. Nasledio ga je brat Turgon, a naposletku njegov sin, Gil-galad.


Finrod Felagund

Vilenjački kralj Nargotronda. Rođen tokom Doba Zvezdane svetlosti u Eldamaru, bio je sin noldorskog princa Finarfina i muž vanjarske princeze Amarie. Mada u početku nerado, Finrod je bio među onim Noldorima koji su gonili Morgota u Srednjoj Zemlji. U Belerijandu, Finrod je prvo podigao jednu vilenjačku kulu na Tol Sirionu, ali je kasnije otkrio mrežu čudesnih tajnih pećina na reci Narog i sagradio palate Nargotronda. Odonda su ga uvek zvali Finrod Felagund, "gospodar pećina".
Vladar najvećeg noldorskog kraIjevstva na Srednjoj zemlji, Finrod je bio prvi od svoje rase koji se sprijateIjio sa smrtnim Ljudima. U strašnoj Bici Iznenadnog Plamena 455. Prvog Doba Finroda je spasao od sigurne smrti Barahir od Edaina. Zato, kad je Barahirov sin Beren došao u Nargotrond da potraži pomoć u svojoj Potrazi za Silmarilom 466, Finrod se osećao obaveznim da mu pomogne. Pokušavajući da savlada Saurona i vojsku Vukodlaka koji su nastanjivali vilenjačku kulu koju je sam Finrod izgradio na Tol Sauronu, Vilin-kralj je pozvao Saurona na dvoboj volšebnika u pesmama moći. Na nesreću, poražen je i zarobljen. Držan je u tamnicama kule i naposletku ga je, dok je pokušavao da odbrani Berena, ubio jedan vukodlak.