DHSS ćoše...

Citat :

15.03.2008 .
Izvor: BETA
Batić: Nema koalicije sa strankama koje vode u izolaciju

Predsednik DHSS Vladan Batić, rekao je danas u Kuršumliji da njegova stranka neće sklapati koalicije na lokalnom nivou sa radikalima, socijalistima, ali ni sa Demokratskom strankom Srbije zbog njenog zaokreta u politici koji vodi izolaciji Srbije
"Naši odbori u unutrasnjosti Srbije imaju slobodu da sklapaju predizborne koalicije sa svim srodnim strankama, međutim ne i sa radikalima, socijalistima i DSS koja je skrenila sa proevropskog kursa i vodi Srbiju ka izolaciji", kazao je Batić.

Batić je danas u Kuršumliji otvorio kancelariju DHSS i tom prilikom rekao da će ta stranka najverovatnije ponovo ići u kolaciju sa LDP na republičkom nivou.

Vladan Batić je prethodno otvorio kancelarije DHSS i u Lebanu i Prokuplju.

Veoma zanimljiva koalicija, kao CDU i SDU u Nemackoj.
Zdravorazumski, hriscanska demokratija i levi centar su pun pogodak. Raduje me da u ovom vremenu razjedinjavanja i spajanja iz interesa, postoji i politika koja gleda u buducnost.

Citat :

Batić se podrazumeva
- LDP ne pregovara ni sa jednom strankom o zajedničkom nastupu na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima - izjavio je u nedelju funkcioner te stranke Zoran Ostojić.
Ostojić je agenciji Beta rekao da je Liberalno-demokratska partija, pored Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke, partija koja može sama da izađe na izbore. Dodao je da će se na listi naći i Demohrišćanska stranka Srbije i Socijaldemokratska unija.
- DHSS i SDU su naši stalni partneri i oko toga ne treba pregovarati. Biće na našoj listi, koja će se zvati "LDP - Čedomir Jovanović", rekao je Ostojić, ali nije želeo da precizira koliko je tim strankama ponuđeno mandata. Dodao je da za nastup na lokalnim izborima lokalni odbori imaju slobodu da pregovaraju o zajedničkom nastupu, ali nikako sa radikalima.

Citat :

Batić dobio spor
7. mart 2008. | 14:12 | Izvor: FoNet
Beograd -- Vladan Batić saopštio da je dobio spor protiv nedeljnika Standard i njegovog glavnog i odgovornog urednika Željka Cvijanovića.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu Standard i Cvijanović obavezni su da predsedniku Demohrišćanske stranke Srbije, na ime naknade štete, isplate 250.000 dinara i troškove postupka.

Citat :

Batić dobio spor protiv "Standarda"
Autor: Beta | 07.03.2008 - 15:04

Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS) Vladan Batić dobio je sudski spor protiv nedeljnika Standard i njegovog glavnog i odgovornog urednika Željka Cvijanovića, a na ime odštete treba da mu da bude isplaćeno 250.000 dinara, saopšteno je danas iz DHSS-a.

"Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu nadeljnik 'Standard' i njegov glavni i odgovorni urednik Željko Cvijanović obavezni su da Vladanu Batiću zabog neistina napisanih o njemu na ime naknade štete isplate iznos od 250.000 dinara, kao i 90.000 dinara za troškove postupka", navodi se u saopštenju DHSS-a.
Dodaje se i da je u toku još jedan postupak koji Vladan Batić vodi protiv Nedeljnika Standard i njegovog glavnog i odgovornog urednika.
"Takođe, obustavljen je i postupak protiv Vladana Batića po tužbi zatvorskog čuvara Slavomira Banđura, a u toku su i dva postupka po tužbama koje je Vladan Batić podneo protiv Banđura zbog klevete", saopšteno je iz Demohrišcanske stranke Srbije.

Mozda je Batic nedovoljno popularan i da ima veliki nos, ali da polagano dokazuje da se pravda moze isterati, protiv protuva i olosa na politickoj/informativnoj sceni.

Dakle, nije sve izgubljeno dok postoje ljudi kao Vladan Batic.

Ajde da se nadamo i tome.....mada....

Citat :

Zastupnik porodice Zorana Đinđića Srđa Popović obelodanio
Atentatori bili poznati policiji
Vladan Batić demantuje da je Vladimir - Beba Popović nekoliko sati posle ubistva premijera doneo

Citat :

spisak učesnika atentata i njihove fotografije

BEOGRAD - Pravni zastupnik porodice Đinđić Srđa Popović izjavio je da je u trenutku atentata na Zorana Đinđića policija imala spremna imena i fotografije ljudi iz zemunskog klana jer je intenzivno radila na rasvetljavanju pokušaja atentata na premijera kod hale „Limes“. On je kazao da je zato spisak imena i fotografija ljudi iz zemunskog klana, koji je trebalo da budu uhapšeni, i objavljen odmah posle ubistva Đinđića 12. marta 2003. godine. Popović je objasnio da je posle pokušaja ubistva premijera kod hale „Limes“, 21. februara 2003. godine, policija shvatila da se radi o atentatu i da je u to umešan zemunski klan.

Direktor RTS-a Aleksandar Tijanić najavio je 16. marta da će podneti krivičnu prijavu protiv bivšeg šefa vladinog Biroa za komunikacije Vladimira - Bebe Popovića i više NN osoba zbog „neprijavljivanja pripremanja i nesprečavanja krivičnog dela organizovanja ubistva, višestrukih pokušaja ubistava i ubistva Đinđića, kao i nehata, nevršenja i nemarnog vršenja službenih dužnosti“.



„ČEŠE SE GDE GA SVRBI“

- Kada bude utvrđivana pozadina ubistva Zorana Đinđića, na vrhu liste optuženih biće Aleksandar Tijanić, a taj dan će doći. Nemam neki poseban komentar na pokušaj Tijanića da zameni teze jer onaj ko je na sve načine podsticao stvaranje jedne atmosfere linča Zorana Đinđića ne zaslužuje da se njegove izjave komentarišu. Onaj ko je izgovorio apologijsku rečenicu: „Ako Zoran Đinđić preživi, Srbija neće“, ne zaslužuje da se pominje. A ja stalno ponavljam ono narodnu: „Čovek se češe tamo gde ga svrbi“. Naravno, i ubice Đinđića negiraju da je Ulemek ubio premijera. Neka Tijanić vidi sa njima, on je bio na dočeku Legije u MUP-u. Ja sam bio ožalošćen, a te likove u životu nisam nikada video, tako da mi to ništa nije značilo - kazao je Batić.

Tijanić u zahtevu navodi i da je troje uglednih svedoka u dokumentarnom filmu iznelo činjenicu da je Vladan Batić, tadašnji ministar pravde, koji se u prostorijama RTS-a zatekao sa još trojicom zvaničnika čekajući početak specijalne emisije povodom atentata - glasno negodovao protiv spiska ubica, koje je doneo Popović, pitao odakle im to, da to nije tačno i insistirao da se spisak ne objavljuje.

- Nije tačno. Nije on ni doneo nikakav spisak. Bilo bi lepo da se zaista ispitaju sve te okolnosti jer to su potpuno trivijalne priče po nalogu njegovih političkih mentora. Samo se pri tome zaboravlja da je specijalni tužilac Prijić dva dana pre toga završio saslušavanje LJubiše Buhe i da je, naravno, policija imala sve podatke i da su oni dva dana posle toga trebalo da budu uhapšeni, a zatim i procesuirani. Samo, posle se saznalo da su imali svoje doušnike u pravosuđu, Sarajlića (tužilac Milan Sarajlić) i druge, i da su odlučili da likvidiraju premijera. Prema tome, znalo se ko su ti ljudi. Ja ih nikad nisam ni video, pa je moglo da bude iznenađenje za mene kao ministra pravde. Kakve sam ja imao veze s tim - tako da je potpuno jasno. Samo kad hoćete da pokušate da sakrijete svoju odgovornost onda možete da kažete da je majka Tereza učestvovala u ubistvu - rekao je Batić juče Glasu i dodao:

Inače, grupa nevladinih organizacija zatražila je juče od Upravnog odbora RTS-a da po hitnom postupku razreši generalnog direktora te kuće Aleksandra Tijanića jer je „zloupotrebio Javni servis da bi promovisao odbijene argumente osuđenih za ubistvo premijera Zorana Đinđića“. Tijanić je juče reagovao na zahtev ovih organizacija:
„Kolika je ta nužda i kakve su to vučice naterale 13 nevladinih organizacija da, bez ikakve upitanosti, stanu u odbranu Vladimira Popovića, poznatijeg po nadimku Beba? Dotični Beba je, na osnovu izjave brojnih svedoka u dokumentarnom filmu koji je videlo 3,6 miliona građana Srbije - a ne mojeg svedočenja - praktično zatečen sa „revolverom u rukama“ iznad mrtvog dr Zorana Đinđića. Bez obzira kakvi su moji motivi, bez obzira kakav je tajming krivične prijave; vapi li pravda za odgovorima na pitanja koja krivična prijava postavlja ili ta pitanja nevladina Trinaestica unapred zabranjuje? Evo, da se dogovorimo - neka mene sutra smene, zar će to išta promeniti u pitanjima koja srpska javnost postavlja Trinaestici: Potvrđuju li brojni svedoci da je, samo sat-dva posle ubistva dr Zorana Đinđića, Vladimir Popović, poznatiji pod nadimkom Beba, u „plastičnoj kesi“, poslao kompletan spisak ubica, njihove fotografije i podatke da se objave na RTS, pre bilo kakve istrage ili zaključka srpske vlade? Da.

Zašto spisak ubica, koji je bio u njegovom posedu, dotični Beba nije izvukao jedan dan ili bar jedan sat pre atentata i spasio Đinđića?
Zašto zvanična istraga godinama ne uspeva da se pošteno (razumete ovu malu igru reči sa sloganom koji sam poklonio Đinđiću) protegne na odgovornost, nevršenje dužnosti, nehat, nesavesno obavljanje funkcija svih Đinđićevih saradnika i njegovih takozvanih prijatelja koji prstom nisu mrdnuli posle višestrukih pokušaja atentata?

Da li je država Srbija kapitulirala pred pobunom crvenih beretki ako je prihvatila sve njihove zahteve pre nego je iscrpela sva sredstva za gušenje pobune, uključivši vojna? Da li je takva kapitulacija države izručila dr Zorana Đinđića ubicama?
Zašto je deo nevladinog sektora ovoliko potresen što je Vladimir Popović, poznatiji pod nadimkom Beba, uhvaćen u strašnom deliktu moguće izdaje ili prodaje?
Autor:
B. Subotić

Citat :

20.03.2008 .
Izvor: BETA
Batić: I rezervistima Jablaničkog okruga isplatiti dnevnice

Pravni zastupnik vojnih rezervista Topličkog okruga Vladan Batić uputio je danas zahtev premijeru Vojislavu Koštunici da i rezervistima Jablaničkog okruga budu isplaćene vojne dnevnice za vreme provedeno na Kosovu 1999. godine

"Kada je potpisan sporazum da se rezervistima iz sedam opština sa juga Srbije isplati 25 miliona evra ministrima Dušanu Petroviću i Mirku Cvetkoviću pred svima sam rekao da su otvorili Pandorinu kutiju i da dnevnice moraju isplatiti svima", saopštio je Batić.

Kako se navodi u izjavi dostavljenoj Beti, Batić je upozorio da se isplata 25 miliona evra može posmatrati kao nenamensko trošenje para iz budžeta, a da se neisplatom dnevnica svim ostalim rezervistima krše prava građana na ravnopravnost.

Batić je poručio rezervistima da nastave mirne proteste, da budu uporni i da traže ono što im pripada.

"Kao i u slučaju rezervista Topličkog okruka, spreman sam da pomognem podnošenjem tužbi, krivičnih prijava i pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom", navodi se u saopštenju.

Više od dvanaest hiljada leskovačkih rezervista protestuje nekoliko dana zahtevajući da im dnevnice budu isplaćene u istom iznosu i istom dinamikom kao i režervistima sedam opština na jugu Srbije.

Prema najavi predsednika Štrajkačkog odbora Dušana Nikolića koji je danas predvodio delegaciju na razgovoru sa savetnikom premijera Slobodanom Lalovićem, Vlada Srbije će danas raspravljati o zahtevima leskovačkih rezervista koji traže, između ostalog, da im prva rata duga bude isplaćena do 11. maja.

Citat :

25.03.2008 .
Izvor: BETA
Od sutra gorivo u Srbiji skuplje u proseku za 2,49 odsto

Gorivo na pumpama u Srbiji od sutra će se biti skuplje u proseku za 2,49 odsto.

Kako je najavilo Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, motorni benzini prodavaće se po cenama u proseku većim za 1,33 dinara, dok će dizel goriva biti skuplja za 1,55 dinara po litru.

Litar motornog benzina (MB) i bezolovnog motornog benzina (BMB) od 95 oktana poskupeće za 1,28 dinar i od sutra će se prodavati za 101,14 dinara, dok će nova cena dizela D-2 biti 86,5 dinara što je za 1,42 dinara više.

Nova cena evrodizela biće 94,45 dinara po litru, što je 1,6 dinara više nego do sada, dok će se eko 3 dizel prodavati za 90,18 dinara umesto za 88,67 dinara.

Litar goriva evropremijum poskupeće za 1,5 dinara i umesto za 108,58 dinara prodavaće se po ceni od 110,09 dinara.

Cena ulja za loženje od sutra će biti veća za 1,79 dinara i litar će koštati 79,76 dinara.

Poslednja promena cena naftnih derivata u Srbiji bila je 8. marta, kada je gorivo poskupelo u proseku za 2,5 dinara po litru.

Uredba o formiranju cena naftnih derivata u Srbiji predviđa da se cene usklađuju na svakih 15 dana sa kretanjem cena sirove nafte na svetskom tržištu i kursom dolara.

Sve u svemu Vlada Kiselog Krastavca je nanizala toliko uspeha da nam izvuce svki dinar iz dzepa.

Da li neko uopste zna kako se stize do cene benzina ili kilovatcasa struje? Ili kubika vode?

Da li se kogod seca ove afere? Ta di je to pravosudje?
Da li ce konacno neko da odgovara i da bude odgovoran za lopovluke, ili se to vadi samo kao predizborni rakat?

Citat :

Dakle, KADA IZIDJES NA IZBORE, A TI DOBRO RAZMISLI, PA OPET GLASAJ ZA PODGOJENE KRETENE U FIRMIRANIM ODELIMA, KOJI SE VOZE U SKUPOCENIM LIMUZINAMA S ZATAMNJENIM STAKLIMA, KOJE SI IM TI KUPIO!

Citat :

23.03.2008 , BEOGRAD
Izvor: PRESS
EKSKLUZIVNI TRANSKRIPTI
AFERA "KOFER" - CRNO NA BELO

Press otkriva kako su bivši viceguverner Dejan Simić i funkcioner SPS-a Vladan Zagrađanin komunicirali dva meseca pre hapšenja i u šiframa dogovarali svoje sumnjive poslovne kombinacije
Intenzivno druženje na dan hapšenja... Zagrađanin i Simić izlaze iz zatvora

Glavni akteri afere „kofer", bivši viceguverner Dejan Simić i funkcioner SPS-a Vladan Zagrađanin, intenzivno su razmenjivali šifrovane poruke preko mobilnih telefona mesec dana pre nego što su uhapšeni, u kojima su dogovarali svoje kombinacije, pokazuju transkripti njihovih SMS poruka, na osnovu kojih je policija zatvorila ovaj slučaj. Press ekskluzivno otkriva deo komunikacije Simića i Zagrađanina, koji su nekoliko nedelja pre hapšenja bili pod intenzivnom policijskom obradom, a u kojoj se na jednom mestu u interesantnom kontekstu pominje i guverner Radovan Jelešić!

Citat :

Advokat: Nema u porukama nikakvih dokaza!

Pravni zastupnik Dejana Simića, advokat Sava Anđelković, kaže da mu je poznato da su telefoni Simića i Zagrađanina prisluškivani, ali upozorava:

- Nema tu ništa. Nema nikakvih dokaza, jer je ceo slučaj nameštaljka. U tim razgovorima i porukama nema ničega osim nekih poruka ljubavne sadržine, koje su potpuno privatne, i ja sam tražio da se to ne otkriva - kaže Anđelković.

On kaže da je suđenje zakazano za 14. april i da je planirano da se radi sedam dana.

- Glavni pretres još nije počeo, jer sud nije uspeo da obezbedi svedoke. Ne mogu da nađu ni čuvenog Šaloma Špilmana. A dok se te proceduralne, zakonske pretpostavke ne ispune, nema suđenja. Naši sudovi bi trebalo da se ugledaju na profesionalnost Haškog tribunala. Sve je to jedna velika farsa i nameštaljka, kojom je naneta nenadoknadiva šteta Dejanu Simiću - navodi Anđelković.

Policijski operativci presreli su velikih broj razgovora i međusobnih SMS poruka Simića i Zagrađanina. Prepiska je bila vrlo česta, ali sadržajno „siromašna" i, kako sumnjaju u policiji, „dogovoreno šifrovana". Guverner Radovan Jelašić komunicirao je sa Simićem porukama, ali u vezi s poslom NBS-a i privatnim događajima, mada prepiska od 26. decembra 2005. ukazuje na sumnju da je i on bio umešan u pojedine „kombinacije".

Nešto više od tri nedelje pre nego što će biti uhapšeni, 19. decembra, komunikacija između viceguvernera i funkcionera SPS-a uobičajeno je počela porukom Zagrađanina:

„Šta ima, dragi brate?", na šta je Simić odgovorio:

„Radim, zvaću kasnije."

Kajmak od bake

Oko 14 časova i 30 minuta Zagrađanin je pitao Simića:

„Da li su bili oni ljudi, brate moj", na šta je viceguverner odgovorio:

„Jesu, ispričali smo se, sutra će ponovo da se jave."

Zagrađanin je u sledećoj poruci upitao: „Da li su razumni ljudi?", a posle sat vremena poslao je još jednu, veoma interesantnu poruku: „Daj ono prvo da rešimo, rekao sam za sutra samo da prate i slušaju!"

Na ovaj SMS Simić je odgovorio dva sata kasnije:

„OK, pa kada da se čujemo sutra, da se dogovorimo za kajmak od bake da imamo za NG. Lepo se provedi na slavi", na šta Zagrađanin odgovara: „OK, dragi brate."

U policiji, kako je saznao Press, sumnjaju da je kajmak u stvari bila provizija ili mito koji je trebalo da uzmu za davanje dozvole Kapital banci, a baka bi mogao da bude vlasnik banke Sekula Pijevčević.

Takođe, ljudi za koje se pominje da su bili na sastanku očigledno su u vezi sa nekim poslovnim kombinacijama Simića i Zagrađanina.

Bitni događaji, razgovori i prepiska dešavali su se i sedam dana kasnije 26. decembra, a sudeći po sadržaju poruka, u celu priču bio je upleten i guverner Radovan Jelašić. Naime, Zagrađanin u 15 časova i 57 minuta obaveštava Simića porukom:

Jelašićev faks

„Drugo pismo spremili su na šefov imejl, meni su ga pročitali, gotovo sam zaplakao..."

Simić (16:23): „Pa, neka mu pošalju faksom."

Zagrađanin (16:29): „Daj mi broj faksa."

Simić (16:30): „Neka zovu na 3027-194 (kabinet guvernera, prim. aut) i pitaju za fax, ja sam van zgrade."

Zagrađanin (16:50): „Urađeno sve."

Zagrađanin (18:55): „Brate, da li si video"

Simić (18:55): „Pa, moram da te vidim. Baš su teški i neiskreni."

( Da li je on šef koga pominju „Koferaši"?... Guverner NBS Radovan Jelašić)

Sutradan, SMS komunikacija između „koferaša" kreće u osam ujutru pitanjem Zagrađanina „da li je sve OK". Simić odgovara da će morati da se vide tokom dana oko 17 časova, na šta je funkcioner SPS-a odgovorio da može kod njega. Viceguverneru se očigledno žurilo, pa je oko 15 časova Zagrađaninu poslao poruku da će svratiti za 20 minuta. Zagrađanin odgovara da nije tu:

„Ja sam u ‘Ke pasi'. Ivica (Dačić, prim. ur) dobio ćerku."

U četvrtak, 29. decembra, komunikacija je takođe vrlo bila intenzivna:

Zagrađanin (12:00): „Sve je urađeno, ja imam primerke, javi da li je sve ok."

Simić (12:02): „Samo uživaj, sve ok. Zvaću čim završim sastanke"

Po podne je Simić pitao da se vide, a onda je u sledećoj poruci pojasnio:

„Sve ok, profesionalno. Može i večeras, a možda bolje sutra ujutro za lep dan."

U petak oko 14 časova, očigledno zadovoljan zbog realizacije nekog posla, Simić šalje Zagrađaninu SMS:

„Pa, mi smo profesionalci."

Deda Mraze, šta ima?

Oko Nove godine i Božića komunikacija porukama bila je nešto slabija, a svela se na razmenu čestitki jer viceguverner nije bio u Srbiji.

Simić je Zagrađaninu 3. januara poslao poruku iz inostranstva:

„Deda Mraze, šta je novo? Ja sutra stižem..."

Operativci SPBOK-a su oslovljavanje „Deda Mraze" protumačili kao očekivanje da se nešto dobije.

Na dan hapšenja, 11. januara 2006, kontakt između Simića i Zagrađanina bio je vrlo učestao, kako porukama, tako i pozivima, a tokom prepodneva, nekoliko sati pre nego što će biti uhvaćeni sa gomilom keša u koferu, njih dvojica su se i videli u jednom poznatom kafiću. Sudeći po razmeni SMS poruka, sastanak je bio oko podneva u „Tribeki", kada je navodno dogovorena primopredaja novca za uveče u Simićevom stanu, u kome su i uhapšeni.

U 14:05 Zagrađanin je poslao Simiću poruku:

„Šta tačno da urade, i kome da se jave. Sve je ok. Mi se vidimo večeras."

Posle ovoga, tokom večeri je Zagrađanin sa koferom novca došao kod Simića u stan. Neposredno pre upada policije, stan je napustio lider SPS-a Ivica Dačić. Simićev telefon isključen je posle hapšenja. Posle toga stigla mu je jedna „zabrinuta" ljubavna poruka, a sutra ujutru, dok hapšenje još nije zvanično potvrđeno, imao je propuštene pozive iz NBS i sa mobilnog telefona guvernera Jelašića.

Citat :

fakti

n Simić i Zagrađanin uhapšeni su 11. januara 2006. zbog sumnje da su tražili i uzeli mito od vlasnika Kapital banke Sekule Pijevčevića

n Iz pritvora su pušteni 30. marta iste godine, optužnica protiv njih podignuta je 14. juna, ali je ubrzo vraćena na korekciju

n Korigovana je početkom marta 2007. - Simić je optužen za primanje mita, a Zagrađanin za pomaganje pri davanju mita

n Sekuli Pijevčeviću vraćen je kofer s novcem, ali je i on ubrzo uhapšen kao pripadnik „stečajne mafije"

n Suđenje Simiću i Zagrađaninu zakazivano je i odlagano nekoliko puta zbog proceduralnih teškoća i nedolaska svedoka

Banacanin nas bas dobro informise.....hvala...

Nema na cemu! I drugi put! :)

Citat :

Dinkiću, vrati pare!
FOND RASEJANJE ZA MATICU I DALJE OD SRPSKIH VLASTI TRAŽI PET MILIONA EVRA
Više od pet miliona evra, koje je naše rasejanje prikupilo za pomoć građanima Srbije u vreme NATO bombardovanja, još uvek se nalazi u stečanoj masi Beogradske banke i sva je prilika da će i ova vlada otići a da dijaspora neće dobiti svoj novac natrag. Samim tim, te pare ni nakon sedam godina neće stići do onih kojima su bile namenjene, a to su siromašni i izbeglice.

Kod:

http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=15664

DINKICU VRATI MILIJARDU EVRA
Batić je rekao da će o svemu obavestiti premijera Srbije Vojislava Koštunicu, Evropsku uniju, MMF, OFAK i ostale međunarodne institucije.
On je prošle nedelje bio u Nikoziji kao svedok u sudskom sporu koji se vodi i istakao da bi to trebalo da bude centralna tema u Srbiji.
-Pare su iznošene na Kipar tobože da bi Srbija mogla da živi i funkcioniše pod sankcijama, ali i ogroman novac je išao tamo i posle sankcija. Trebalo je da se novac odlaže u ekspozituru u Beogradske banke na Kipru, ali je on odlazio u fantomske firme koje su osnivane uz pomoć sadašnjeg predsednika Kipra Tasosa Papadopulosa, a preko Borke Vučić. Sankcije su bile samo izgovor – objasnio je Batić i dodao da je Mihalj Kertes „oprao” 508 miliona dolara iz tadašnje Savezne uprave carina.
- Posle toga je Dinkić, kao guverner, otišao na Kipar i slavodobitnički izjavio kako je našao pare , ali je nedugo posle rekao da od para nema ništa. Zatim je ugasio četiri banke, a naročito ključnu Beogradsku banku samo da bi se prikrilo kako je iznošen novac. To je uradio zbog svojih interesa, zbog tajkuna koji sada vladaju Srbijom i zbog Kiparskih moćnika – istakao je Batić. On je Dinkiću javno postavio nekoliko pitanja, odnosno kako je osnovana i prodata Delta banka i da li je posle prodaje državi plaćen porez , zatim kako i kome prodata Jugoremedija i kako je prodata Centrobanka. On je naglasio da se na računima fantomskih of-šor još nalazi više od milijardu evra i da to može da se vrati, a ne da Srbija moljaka MMF i EBRD za 20-30 miliona evra.
- Ako Dinkić vrati pare, obećavamo da će mu to biti uzeto kao olakšavajuća okolnost, jer on mora na sud. Nateraćemo ga da vrati pare, a on će imati puno vremena da o tome razmišlja kad bude u jednoj zgradi u Bačvanskoj ulici – zaključio je Batić.

Zanimljivo....a ja cu bas za G17 da glasam....

Pa i ja cu. A razlog je sto mi je zao Dinkica jer zivi u malom stanu. Da pomognem coveku malo u zivotu. :geek:

moyes uplati mu humanitarnu pomoć

Citat :

Stenogram sa sastanka kome su prisustvovali Miroljub Labus, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić pokazuje na koji način je grupa funkcionera DS i G17 plus stavila šapu na smederevski “Sartid”
BEOGRAD - Ljudi iz današnjeg vrha DS i G17 plus učestvovali su u donošenju odluke na osnovu koje je kompanija “Sartid a.d.” iz Smedereva na “kaubojski” način prodata ispod cene i kojom su banke u stečaju oštećene za više od pola milijarde dolara.
U jučerašnjem broju objavili smo da je Miroljub Labus 31.3.2003, u vreme dok je bio potpredsednik savezne vlade i predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, falsifikovao više dokumenta, što je omogućilo da se “Sartid” proda direktnom pogodbom. Umesto reakcije Labusa, Dinkića ili Đelića, našoj redakciji se obratila osoba koja se predstavila kao “savesni radnik suda” i dostavila nam kopiju falsifikovanog dokumenta koji je potpisao Labus, ali i kopiju stenogramske beleške sa nastavka 32. sednice Agencije, na kojoj je dogovorena prodaja “Sartida”.
Sastanku su prisustvovali Miroljub Labus, Mlađan Dinkić, Božidar Đelić, Radovan Jelašić, Vesna Arsić, Vesna Džinić, Lidija Perović, izvesni Nemanja (verovatno Kolesar), Katarina Veljović, Rajna Andrić, Dušan Madžid Pajić i Branislav Ignjatović. Mlađan Dinkić, tada guverner NBJ, zvanično je rekao da je država na osnovu uloga od 100.000 dinara u bankama u stečaju sebi stvorila mogućnost da raspolaže potraživanjima banaka prema “Sartidu” u iznosu od 1,2 milijarde dolara, ali i svim ostalim potraživanjima.
Stenogram je dodatni dokaz da je Miroljub Labus svesno falsifikovao pomenuta dokumenta. Naime, iz stenograma se vidi da je sednica počela u 17 časova po podne, a na njenom početku Labus nije znao da je Trgovinski sud u Beogradu skinuo hipoteku prvog reda koju su banke imale na imovinu “Sartida”. Bez ovog saznanja Labus nije mogao da potpiše dokumenta, a kako na spornom papiru stoji pečat pisarnice Agencije koja posle 17 časova više ne radi, jasno je da je reč o falsifikatu. Stenogram dokazuje i da su Labus, Dinkić i Jelašić ukinuli sve akcije akcionarima četiri velike banke odlukom od 5. jula 2001. i da je istog dana doneta odluka o emitovanju po 100 akcija Invest banke, Beobanke banke, Jugobanke i Beogradske banke, koje Agencija potom otkupljuje po 100.000 dinara.
“Hajde da shvatimo šta se ovde dešava. Kada su ove banke krenule prvo u sanaciju, pa u stečaj, u vreme kada su krenule u sanaciju mi smo sa po 100.000 dinara uplatili i postali vlasnici banaka. I pošto smo postali vlasnici tih banaka mi imamo potraživanje sa 100.000 dinara koje smo dali dinarski, dobili smo potraživanje od milijardu i dvesta miliona u ‘Sartidu’, a ima još uhuhu... Znači, vlasnici smo. Onda, posle toga, banke su otišle u stečaj. E, sad mi po zakonu o sanaciji i stečaju banaka, mi smo Agencija koja je stečajni upravnik i mi sada branimo interese svih poverilaca, uključujući sebe kao vlasnika”, rekao je doslovce tom prilikom Labus.
Pomenuti stenogram i druga dokumenta čije kopije poseduje naša redakcija jasan su dokaz da su prisutni na kraju sklopili nepovoljan posao po državu Srbiju. Najbolji primer “kaubojskog” vođenja države je rečenica kojom se Labus obratio Nemanji Kolesaru na kraju sastanka.
- Nemanja, dali smo ti povoljan vetar. Znači ni metod ni kome - rekao je Labus Kolesaru objašnjavajući mu da što se njega, Dinkića i Đelića tiče, “Sartid” može da proda kako hoće i kome hoće.
ŽIVKOVIĆ PRELOMIO
U rešenju o prodaji “Sartida”, koje je potpisao sudija Dušan Marčićev, prodaja ove kompanije nije odobrena tako da se kupac oslobađa svih obaveza. Ipak, Živkovićeva vlada odlučila je da sa Amerikancima potpiše ugovor koji je “Ju-Es stilu” omogućio da kupi “Sartid” i još šest povezanih preduzeća bez preuzimanja dugovanja ovih kompanija za svega 23 miliona dolara.

Citat :

RASKRINKANI
„Tajni“ stenogrami Agencije za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka pokazuju da su u nameštanju prodaje „Sartida“ učestvovali i sadašnji guverner NBS Radovan Jelašić, direktorka Agencije za privatizaciju Vesna Džinić i bivši lider G17 plus Miroljub Labus
BEOGRAD - Potpredsednik tehničke vlade Božidar Đelić i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić su 28.3.2003. godine učestvovali u protivzakonitoj privatizaciji kompanije „Sartid a.d.“ u stečaju. Na osnovu „tajnih“ stenograma Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka (u daljem tekstu Agencija) i drugih dokumenata koji su dostavljeni našoj redakciji, otkrili smo da su u procesu falsifikovanja dokumenata i nameštanja prodaje kompanije „Sartid“ učestvovali i današnji guverner NBS Radovan Jelašić i direktorka Agencije za privatizaciju Vesna Džinić, dok je ključni igrač u prodaji „Sartida“ u ime Agencije bio bivši lider G17 plus Miroljub Labus.
Božidar Đelić, Mlađan Dinkić, Radovan Jelašić i Vesna Džinić nadali su se da ova dokumenta nikada neće izaći na svetlost dana. U skladu s tim nadama, Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka ugašena je 18. jula 2005. i umesto nje tog dana je osnovano novo pravno lice - Agencija za osiguranje depozita. Stenogrami koje Kurir danas objavljuje verodostojan su zapis sa sednice Saveta Agencije koji je održan 28.3.2003. godine, na kojoj je doneta odluka koja je Nemanji Kolesaru i njegovom kumu Branislavu Ignjatoviću omogućila da „Sartid“ prodaju direktnom pogodbom i ispod procenjene vrednosti.
MILIONI I MILIJARDE
Hipotekarni dug „Sartida“ prema bankama u stečaju iznosi oko milijardu dolara. Dakle, nepokretna imovina „Sartida“ mogla je da bude samo veća od one na koju su banke upisale hipoteku.
430.000.000
dolara je zvanično procenjena vrednost „Sartida“ pre prodaje, a načinile su je kompanije „Vest Alpina“ iz Austrije i „Tisen krup“ iz Nemačke.
51.880.000
dolara je najviša cena po kojoj je moguće prodati „Sartid“ bez šest povezanih preduzeća prema procenama Ekonomskog instituta u Beogradu.
28.820.000
dolara je najniža cena po kojoj treba prodati „Sartid“ prema proceni Ekonomskog instituta u Beogradu.
21.000.000
dolara je cena po kojoj je kompaniji „Ju-Es stil Balkan“ na kraju prodat „Sartid“.
1.700.000
dolara je cena po kojoj je bez ikakvih procena vrednosti direktnom pogodbom „Ju-Es stilu Balkan“ prodato još šest preduzeća povezanih sa kompanijom „Sartid“.
20.000.000
dolara je približna vrednost gotovih proizvoda koji su se nalazili u skladištima „Sartida“ kada je prodat.
1.500.000.000
dolara je ukupan prihod od privatizacije koji je država Srbija ostvarila od 5. oktobra 2000. do 2003. godine. Sa druge strane, prodajom „Sartida“ država je preuzela dug ove kompanije u vrednosti od 1.530.000.000 dolara. Kada se od dugova „Sartida“ odbije cena koju je država naplatila od privatizacije železare i ukupan dotadašnji prihod od privatizacije, građanima Srbije ostaje da vrate svega 7.300.000 dolara javnog duga.
Za privatizaciju „Sartida“ građani Srbije su, zahvaljujući Dinkiću, Đeliću, Labusu i Jelašiću, morali da plate dotadašnjim prihodom od privatizacije, plus pripadajuće kamate i još 7,3 miliona javnog duga.
HRONOLOGIJA PLJAČKE
Sreda 26.3.2003. godine
Stečajni upravnik Branislav Ignjatović, kum Nemanje Kolesara, sačinjava sažeti izveštaj o stanju kompanije „Sartid“ u stečaju. Tek 28.3.2003. on ovaj dokument predaje Trgovinskom sudu u Beogradu. U izveštaju Ignjatović prećutkuje činjenicu da mu se lično obratila kompanija „LNM holdings“ iz Holandije kao zainteresovana za kupovinu „Sartida“. (Nemanja Kolesar je u to vreme bio šef kabineta predsednika Vlade.)
Četrtak 27.3.2003.
Trgovinski sud u Beogradu organizuje veće poverilaca koji moraju da daju saglasnost ukoliko država želi da proda „Sartid“.
Petak 28.3.2003.
Između osam časova ujutro i tri po podne Trgovinski sud donosi rešenje o prodaji „Sartida“ koje potpisuje sudija Dušan Marčićev. Rešenje ne sadrži odobrenje da se kompanija proda bez obaveze kupca da preuzme dugove.
Petak 28.3.2003.
U sedamnaest časova zaseda Savet Agencije. Ona odlučuje u ime banaka u stečaju Invest banke, Beogradske banke i Jugo banke, koje potražuju milijardu i dve stotine miliona dolara od „Sartida“, da ovu kompaniju Kolesar može da proda kome hoće i kako hoće. U donošenju odluke učestvovali su Mlađan Dinkić, Božidar Đelić, Miroljub Labus i Vesna Džinić, a na sastanku su bili i Nemanja Kolesar i Branislav Ignjatović.
Ponedeljak 31.3.2003
Stečajni upravnik „Sartida“ Branislav Ignjatović i direktor kompanije „Ju-Es stil Balkan“ potpisuju ugovor o prodaji „Sartida“. Kupcu železare kasnije se opraštaju svi dugovi, a u javnosti se kao vlasnik „Sartida“ tek kasnije pojavljuje kompanija „Ju-Es stil Srbija“. Istog dana Labus u ime banaka u stečaju, sa tri dana zakašnjenja, dostavlja falsifikovan papir kojim se Invest banka i druge banke odriču potraživanja od „Sartida“. Zvanično, dva poverioca do danas nisu dostavila pismenu saglasnost kojom se odriču potraživanja.
PREDSEDAVA LABUS
Sastanak saveta Agencije otvorio je Miroljub Labus u sedamnaest časova i naglasio da je to nastavak prethodne sednice, na kojoj će sada razmatrati još jednu tačku koja je vezana za „Sartid“.
On je potom objasnio da su pregovori između „Sartida“ i „Ju-Es stila Košice“ u toku i da probleme stvara to što na jednu visoku peć „Sartida“ hipoteku ima jedna od banaka koje su on i Dinkić oterali u stečaj.
- Pre toga naše banke koje smo tako uspešno zatvorili imale su potraživanja prema „Sartidu“ u iznosu od milijardu i dve stotine miliona dolara - pojasnio je Labus i pitao Đelića da li je to dug sa otpisom Pariskog kluba ili bez njega. Đelić odgovorio da je to bez otpisa.
Na samom početku sednice Vesna Džinić obaveštava prisutne da je sud prethodnog dana skinuo hipoteku, a tokom sastanka zagovara prodaju „Sartida“ direktnom pogodbom.
U jednom trenutku Đelić je rekao da misli da on mora da pročita i zakone koji se odnose na to što rade, ali je sednica, po svoj prilici, završena pre nego što ih je pročitao.
VIDOVITI JELAŠIĆ
Današnji guverner NBS Radovan Jelašić je tokom sednice na kojoj je ugovorena privatizacija „Sartida“ primetio da bi nelegalne radnje u prodaji železare u budućnosti mogle da postanu predmet interesovanja štampe.
- Ova tema će, ruku na srce, za nedelju dana biti objavljena u Frankfurter algemajne cajtungu i Fajnenšel tajmsu. Moje je pitanje da li mi donosimo odluku da se proda ili, ujedno, i saglasnost i odluku o tome kome će da se proda - pitao se tada Jelašić.

Ono sto cujemo je da nasa Vlada i njeni ministri umeju da koriste telefone. Jedino nije jasno jel' vode konferencijsku vezu ili se izjasnjavaju pojedinacno, pa im se postavi pitanje a oni odgovaraju sa "da" ili "ne", ili kako vec to Legalisticki bolje zvuci u kohabitaciji.

A evo savrseni uljudno/siromasni muzikant, omatoreo i udebljao, prima u vizitu novinare, koji su pod "kontrolom", da bi premerili kvadrature, i ostale naive po zidovima...Ali ne daje na uvid svoje stedne knjizice i pasose...

Samo jos da ugradi brkove i mladez.....ili da jos jedared ode na psihijatrisku evaluaciju....

Citat :

A-tek još nije uplatio novac
12:07 | Izvor: B92
Bor -- Dan pre isteka roka, austrijski A-tek nije uplatio ostatak od 316 miliona dolara za kupovinu RTB-a Bor.

Drugi tender za prodaju RTB-a Bor raspisan je 31. avgusta 2007, po početnoj ceni od 340 miliona dolara
U Agenciji za privatizaciju su za B92 potvrdili da A-tek još nije uplatio novac, a rok ističe sutra u 17.00.

Austrijska kompanija uplatila je krajem februara deo kupoprodajne cene od 150 miliona dolara samo nekoliko sati pre isteka roka, koji je Agencija za privatizaciju prethodno produžila na zahtev A-teka.

Kompanija biznismena Mirka Kovača imala je prvobitno rok da kupoprodajnu cenu od 466 miliona dolara uplati do 22. februara.

Kovač je sredinom marta kazao da je A-tek spremio novac da isplati kupovinu imovine Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“, navodeći da je novac obezbeđen uzimanjem kredita od jedne austrijske banke.

Prvi tender za prodaju borskog kombinata bakra poništen u aprilu prošle godine, nakon što prvoplasirani ponuđač rumunski Kuprom ni u dodatnom roku nije dostavio bankarsku garanciju za kupovinu RTB, po ugovorenoj ceni od 400 miliona dolara.

Na drugom tenderu prijavili su se ruska firma SMR koja posluje u sastavu "Bejzik elementa", vlasništvo ruskog magnata Olega Deripaske i austrijska kompanija A-tek, čiji je vlasnik austrijski biznismen Mirko Kovač. Najbolju ponudu za kapital dao je A-tek - 466 miliona dolara, dok je ruska kompanija SMR ponudila 370 miliona dolara.

A pa svi kradu a na nama je da izaberemo nekog ko ce nas i pored toga odvesti u EU kako bi nam procvetale ruze. :flower:

naprimer G17+ i mlađa

Citat :

Dugovi pojeli banatsku magistralu

Dugovi JP “Putevi Srbije” dosegli su 31,5 milijardu dinara, od kojih će se ove godine izvođačima namiriti 1,7 milijarda, a ostatak od 29,8 milijardi platiće se u narednih pet-šest godina - izjavio je generalni direktor Zoran Drobnjak na jučerašnjoj konferenciji za štampu. Među poveriocima su preduzeća “Putevi Beograd”, “Bačka put”, “Vojput” iz Subotice i drugi. - U razgovoru s potpretsednikom Vlade Srbije Božidarem Đelićem i ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem dogovoreno je da će se izabrati konsultantska kuća koja će predložiti finansijsku konstrukciju vraćanja duga - rekao je Drobnjak. - Namera je da uzmemo kredit od 30 milijardi dinara i vraćamo godišnje po pet-šest milijardi.

Drobnjak kaže da se ove godine od putarine očekuje 17 milijarde dinara, milijarda od takse i 9 milijardi od akciza na derivate nafte. To je ukupno 27 milijardi a neophodno je za 65 milijardi, jer samo za održavanje puteva i mostova treba 17 milijardi dinara. Kada se podmire obaveze prema ino kreditorima i drugi troškovi, za investicije ne preostaje ništa. Čekaju i ranije planirani poslovi, jer Skupština Srbije još nije ratifikovala odobrene kredite: 206 miliona evra od evropskih banaka i 50 miliona dolara od Svetske banke.

U planu je bilo da se ove godine povuče 80 miliona evra, ali, pročiće deo građevinske sezone dok se ne konstituiše Skupština. Drobnjak je rekao da će se putarina za domaća i strana vozila izjednačiti povećanjem naknade za domaće registarske tablice i ocenio da nije previsoka na odnosu na zemlje u okruženju. Na autoputu Horgoš-Beograd ove godine se očekuje prihod od putarine u iznosu od 3,4 milijarde dinara, međutim, ukoliko krene koncesija ostaće nam tek mrvice.

Na naše pitanje u kojoj fazi je izrada dokumentacije za izgradnju banatske magistrale i puta preko Fruške gore, Drobnjak je rekao da se radi idejni projekat, međutim, para za izgradnju nema. On je objasnio da je u prioritetu vraćanje duga poveriocima i održavanje puteva, jer ukoliko saobraćajnice nisu dovoljno bezbedne, od MUP-a stiže krivična prijava, a s druge strane, ako se probije budžet opet je moguća krivična prijava.

To znači da se ova putarska firma našao u senviču između potreba i mogućnosti, pa Drobnjak od Vlade Srbije očekuje pomoć. Kada je reč o izdragnji drumsko-železničkog mosta preko Dunava u Novom Sadu na mestu porušenog Žeželjevog, pomoćnik direktora za tehnička pitanja Slavoljub Tubića je izjavio da će se za ovaj most tek tražiti međunarodni krediti.

R. Dautović, Dnevnik 11.04.2008

ldp ldp ldp.......siri dalje

Kod:

http://www.republika.co.yu/

Republika izlazi u Zrenjaninu, a urednik je Nebojsa Popov.

Retko glasilo, koje ne pripada tzv. mejnstrim medijima. Odlicni i britki tekstovi, zapazanja i istrazivanja.

pa kad je iz mog grada mora i da valja